Naučnici su zabeležili više od 2.000 tragova aktivnih seizmičkih izvora u Grčkoj, i stvorili prvu sveobuhvatnu bazu podataka u zemlji sklonoj zemljotresima, saopštio je danas člana istraživačkog tima koji je autor studije.
Studija, nedavno objavljena u časopisu Sajetifik dejta (Scientific Data), „ima praktične implikacije za bezbednost i održavanje infrastrukture zemlje“, rekao je Vasiliki Muslopulu grčkoj novinskoj agenciji ANA.
„Putni sistemi, mostovi, brane i mesta za proizvodnju električne energije moraju da budu projektovani uz razumevanje distribucije aktivnih izvora zemljotresa koji mogu izazvati pomeranje tla“, rekao je naučnik Nacionalne opservatorije u Atini.
Grčka je seizmički najaktivnija zemlja u Evropi, deformisana dinamičkim sistemom subdukcije i najbržim kontinentalnim pomeranjem na svetu, navodi se u studiji.
Baza podataka, nazvana AFG (Aktivni rasedi Grčke), navodi 3.815 tragova raseda (pukotina), grupisanih u 892 raseda, od kojih se polovina beleži prvi put.
Više od 2.000 tragova raseda klasifikovano je kao aktivno.
U maju je snažan zemljotres magnitude 6,1 stepeni pogodio grčko ostrvo Krit i osetio se čak do Atine.
U januaru i februaru, ostrvo Santorini, glavna turistička destinacija u Egejskom moru, doživelo je izuzetnu seizmičku aktivnost, sa stotinama potresa koji su doveli do evakuacije hiljada stanovnika mesecima.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.