Tek svaki deseti Evropljanin vidi SAD kao saveznika

Poverenje Evropljana u američke „bezbednosne garancije“ na istorijskom je minimumu i tek svaki deseti ispitanik u 15 zemalja obuhvaćenih novim istraživanjem vidi SAD kao saveznika, a većina sumnja da bi im ta zemlja pritekla u pomoć ako bi bile napadnute.

Istraživanje tink tenka Evropski savet za spoljne poslove (ECFR) objavljeno pred ključne samite Grupe 7 i NATO u Francuskoj odnosno Turskoj narednih nedelja otkrilo je „duboko evropsko nepoverenje u SAD“, rekli su danas autori za britanski Gardijan.

Takođe je istraživanje pokazalo da su Evropljani, iako mnogi misle da će se odnosi sa SAD popraviti kada Donald Tramp ode iz Bele kuće, sve spremniji da se zaštite od nepouzdanosti SAD podsticanjem evropske odbrane. 

U izveštaju se ističe da rastući evropski pragmatizam podstiču i američka agresija na Bliskom istoku, pretnje Grenlandu, poziv za povlačenje vojnika iz evropskih baza i skepticizam oko budućnosti NATO.

„Širom kontinenta postoji jasna podrška smanjenju zavisnosti od Vašingtona“, rekla je za Gardijan koautorka istraživanja Jana Kobzova. Dodala je da su Evropljani sve otvoreniji za veću potrošnju za odbranu i da, što je ocenila kao ključno, pokazuju veliki stepen poverenja da bi im susedne zemlje pomogle u krizi.

Drugi koautor, takođe iz ECFR, Pavel Zerka rekao je da su jasan zahtev javnosti za veću samostalnost i potreba za osiguranjem od američkih bezbednosnih garancija „otvorili prozor evropskim liderima da idu dalje i brže“ po pitanju bezbednosti.

Istraživanje sprovedeno u maju, koje je obuhvatilo je Austriju, Bugarsku, Dansku, Estoniju, Francusku, Nemačku, Mađarsku, Italiju, Holandiju, Poljsku, Portugal, Španiju, Švedsku, Švajcarsku i Veliku Britaniju, pokazalo je da danas u proseku samo 11 odsto ispitanika vidi SAD kao saveznika.

Pre šest meseci SAD je kao saveznika videlo 16 odsto a u novembru prošle godine 22 odsto ispitanika. 

Preovlađujući stav sada je da su SAD neophodan partner, mada ih 13 odsto ispitanih vide kao rivala, a 12 odsto kao direktnog protivnika.

Većina u svim zemljama više ne veruje da bi im SAD pomogle u slučaju napada i, osim u Bugarskoj, većina misli da bi im barem nekoliko evropskih zemalja pomoglo u slučaju potrebe.

Istraživanje je pokazalo i da 47 odsto ispitanih podržava zajedničko zaduživanje EU za finansiranje veće odbrambene potrošnje, dok se 35 odsto tome protivi. Podrška je najveća u Portugalu, Danskoj i Holandiji, preko 50 odsto.

Takođe u gotovo svim zemljama većina ispitanika misli da njihova zemlja treba da smanji stratešku zavisnost od američke vojne opreme, pri čemu je podrška za „kupuj evropsko“ najveća u Danskoj, Holandiji i Švedskoj – više od 70 odsto.

Međutim, osetno je manja podrška ideji smanjenja domaće javne potrošnje da bi se platili veći nacionalni budžeti odbrane, a protivljenje je najveće u Italiji (63 odsto), Austriji (59) i Nemačkoj (56), preneo je britanski dnevnik.

Takođe je mala podrška, 29 odsto, ideji da se NATO zameni novim odbrambenim telom isključivo EU i u svim zemljama osim Bugarske je dominantan stav da će odnosi SAD i Evrope verovatno postati bolji, posle Trampa.

Istraživanje je pokazalo i da, uprkos rastu troškova za energiju, 44 odsto Evropljana misli da bi bila loša ili veoma loša ideja da se nastavi uvoz nafte i gasa iz Rusije. 

Kada je reč o ambiciji Ukrajine da se pridruži EU, Evropljani su podeljeni i ispitanici u Mađarskoj, Bugarskoj, Austriji, Nemačkoj, čak i Estoniji, jednoj od najvernijih pristalica Kijeva, skloniji su da se protive prijemu Ukrajine u EU, „u aktuelnom kontekstu“, nego da ga podrže.