Britanski parlamentarac Gajt: OHR da vodi ka kraju protektorata u BiH

Kancelariju Visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (OHR) ne treba ni ukinuti, niti održavati u nedogled, već je iskoristi još jednom – kako bi sama sebe učinila suvišnom, ocenio je Kristofer Gajt (Christopher Geidt), član Gornjeg doma Britanskog parlamenta i savetnik više ranijih visokih predstavnika u BiH.

“To podrazumeva ponovno sazivanje Saveta za sprovođenje mira (PIC) na ministarskom nivou, sužavanje njegovog (OHR) mandata na jedan konkretan zadatak, te imenovanje pojedinca sa dovoljnim autoritetom – koji bi bio prihvatljiv i Vašingtonu i Evropljanima – koji bi pregovarao o uređenju Bosne nakon OHR-a i usmerio bonska ovlašćenja ka tom konačnom cilju,” napisao je lord Gajt u autorskom članku za briselski portal EUalive.

Prema njegovim rečima, BiH je provela trideset godina u stanju „suspenzije” između međunarodnog nadzora i suverene odgovornosti, a cilj sada ne bi trebalo da bude produžavanje tog stanja za još trideset godina, već njegovo okončanje – svesno i na verodostojan način – koje će služiti kako suverenitetu Bosne, tako i američkim i evropskim interesima.

“Tada bi Bosna mogla da učini ono za šta je odavno spremna: da gradi sopstvenu budućnost, umesto da je samo trpi,” ocenio je Gajt, suosnivač i direktor fondacije „WB30” sa sedištem u Hagu, koja se zalaže za istovremeni prijem svih šest entiteta Zapadnog Balkana u Evropsku uniju do 2030. godine.

Gajt je ocenio da je spor oko toga ko bi trebalo da nasledi visokog predstavnika u BiH razotkrio dublji razdor između Vašingtona i Brisela: šta učiniti sa međunarodnim protektoratom koji je, prema prvobitnim zamislima, trebalo da nestane još pre nekoliko decenija?

SAD su u pravu, dodao je on, kada tvrde da BIH mora da prevaziđe model neograničenog stranog nadzora. “Međutim, ako Vašington želi Bosnu koja će biti otvorena za američke investicije i poslovnu saradnju, samo slabljenje mehanizma koji upravlja zemljom već tri decenije neće dovesti do tog cilja”.

“Evropljani sumnjaju da SAD pokušavaju da nametnu svoj uticaj u institucijama koje je Brisel godinama izgrađivao, dok Amerikanci sumnjaju da Evropljani žele da održe protektorat koji je odavno izgubio svoju svrhu. U obe sumnje ima istine, a paraliza ne donosi korist nijednoj strani,” ocenio je lord Gajt.

On je dodao da ništa od ovoga ne opravdava bosansku političku klasu, čiji su pripadnici u prevelikom broju ostali “zarobljeni u prošlosti i ponašaju se provokativno upravo zato što ih ovlašćenja visokog predstavnika štite od posledica”.

“Međutim, protektorat je učvrstio kulturu u kojoj je odgovornost uvek na nekom drugom: podele u Bosni su, delimično, održavane upravo onim strukturama koje je trebalo da ih zaleče,” naveo je lord Gajt, dugogodišnji glavni savetnik kraljice Elizabete II.

Ako je cilj BIH koja je suverenija i ekonomski otvorenija, dodao je Gajt, pitanje nije da li bi OHR trebalo da postoji zauvek – jer svakako ne bi trebalo – već kako ostaviti državu koja je sposobna da opstane bez nje.

“Upravljano povlačenje pruža veći uticaj nego pasivno distanciranje; alternativa je vakuum u kojem ukorenjeni interesi eksploatišu etničke podele, dok se spoljne sile, koje nisu nužno posvećene suverenitetu Bosne, nadmeću za uticaj“, ocenio je Kristofer Gajt.