SAD napale iranska postrojenja, tvrde da su sprečile uzvratni iranski napad na Kuvajt

SAD su saopštile da su u Iranu bombardovale radare i postrojenja za dronove pošto je Teheran tokom vikenda oborio jedan američki dron.

Iran je zatim saopštio da je tukao projektilima po američkim vojnicima u Kuvajtu, a američke vlasti pak tvrde da su oborile te iranske projektile.

Centralna vojna komanda SAD je navela da je u subotu i nedelju američka vojska izvodila napade po okolini iranskog grada Geruka i po ostrvu Kvešm, i da je pogodila PVO postrojenja, stanicu za kontrolu leta i dva ofanzivna drona za koje tvrdi da su pretili njenim brodovima u regionu.

„Došlo je namernih i odmerenih napada… kao odgovor na agresivne iranske akcije koje uključuju rušenje jednom američkog drona MO-1 koji je delovao iznad međunarodnih voda“, saopštila je Centralna komanda.

Kuvajt, zemlja Persijskog zaliva koja je domaćin bliskoistočnoj ispostavi Centralne američke komande, saopštio je pak da je njegov PVO rano jutros dejstvovao radi presretanja dolazećih dronova i raketa.

Korpus čuvara Islamske revolucije (Iranska revolucionarna garda) je saopštila da je odgovorila na američki napad, ne navodći gde, ali pretpostavlja se da je to verovatno napad koji je prijavio Kuvajt.

U saopštenju koje je prenela iranska novinska agencija IRNA, Garda je navela da su američke snage napale jedan telekomunikacioni toranj.

Iranska državna televizija je prikazala snimke lansiranja balističkih raketa, od kojih je na jedno bilo nacrtano lice izubijanog predsednika SAD Donalda Trampa.

Centralna komanda SAD tvrdi da su američke snage oborila dva balistička projektila koje je Iran ispalio prema bazama sa njenim trupama.

Nijedan Amerikanac nije povređen, dodala je u saopštenju.

Ovi napadi su najnovija eksalacija rata SAD i Irana, između kojih je od polovine aprila nominalno na snazi prekid vatre. Nema diplomatskog napretka iako zvaničnici govore o pregovorima da okončaju rat koji je počeo 28. februara američko-izraelskim napadom na Iran i doveo do iranskog zatvaranja Ormuskog moreuza, bitnog za prevoz nafte d Bliskog istoka i iz Inana u svet.