Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež na međunarodnom forumu o bezbednosti GLOBSEC u Pragu kao primer zemlje koja je naučila da bude fleksibilna i preživi u turbulentnim ekonomskim odnosima dao je Srbiju i naglasio da bi i Evropi pomogla veća fleksibilnost i otvorenost.
„Dolazim iz zemlje koja je morala da nauči kako da živi u disruptivnoj ekonomiji, da živi po pravilima koja se menjaju. Za 30, 40 godina prošli smo šest različitih etapa i ekonomskih modela. Nismo članica Evropske unije, imamo sa nizom zemalja sporazume o slobodnoj trgovini. Imamo ga i sa Kinom. Možemo da dopremo do 2,7 milijarde potrošača samo preko naših sporazuma o slobodnoj trgovini“, kazao je Čadež.
Srbija je po rečima Čadeža morala da nauči vrlo rano da bude otvorena i fleksibilna.
„Sada je to ono najbolje što imamo. Teško je ali mislim da i Evropa treba da se pripremi, i sa celim svojim institucionalnim okvirom mada nije lako, sa Briselom, zemljama članicama. U mojoj zemlji paralelno Nvidia investira 800 miliona dolara u AI fabriku, a paralelno i kineska kompanija najveća za humanoidne robote. Za dva meseca će završiti prvu fabriku za humanoidne robote na kontinentu“, rekao je Čadež.
EU i njene članice bi kao primer za ugled mogle da uzmu i procese odobravanja koje ima Srbija, mnogo puta brže nego u Evropi.
„To je nešto što moramo svi da naučimo. Ako želite da stvorite novu privredu zasnovanu na znanjima ne možete da dopustite sebi kao evropska zemlja ili i sama EU da vam treba sedam godina da izgradite AI fabriku. To morate da uradite za godinu dana“, kazao je Čadež.
Kao odgovor na glavno pitanje ove debate na GLOBSEC-u o izazovima „trumponomije“, svetske privrede i trgovine koju potresaju nepredvidljive odluke američkog predsednika Trampa, predsednik Privredne komore Srbije ponudio je upravo takvu otvorenost i fleksibilnost koju je naučila Srbija.
„To je ono što moramo da naučimo – da budemo fleksibilni, otvoreni, naravno da imamo pravila ali da pokušamo da vagamo i uskladimo ta pravila sa interesima“, kazao je Čadež.
Srbija po rečima Čadeža ima dobre odnose sa Kinom ali njeno glavno uporište je Evropa.
„Odbrana, bezbednost su glavne stvari. A onda možete da sedite za stolom i da razmišljate opušteno o drugim stvarima. Nikad nećemo biti Kina, nećemo biti SAD. Možda smo propustili šansu u digitalnoj infrastrukturi. To je prošlo. Tu smo izgubili ali kako ćemo živeti izmedju SAD i Kine, to je na nama“, kazao je Čedž.
Odgovor na izazove geoekonomskih turbulencija po Čadežu nije protekcionizam a kritikovao je i slabu povezanost evropske državne uprave sa privredom i njenim potrebama.
„Nisam nigde video takvu nepovezanost državne uprave sa privredom kao u Evropi. Bez obzira koja zemlja je u pitanju“, rekao je Čadež i kao primer pomenuo da sva vozila koja se nabavljaju javnim novcem u EU moraju da budu kompletirana u EU.
„Niko nije pitao Stelantis, pa Srbija nije u EU, eto problema, šta da radimo sada. Nađimo rešenje, ali rešenja nema jer sve mora da se vrati natrag u debatu zemalja članica. Turska ima isti problem. Velike kompanije, proizvode električna vozila ali ne mogu da ih prodaju“, rekao je Čadež.
EU bi morala da o takvim idejama kao što je „made in EU“, iako su načelno dobre, da raspravlja i sa kandidatima, zaključio je Čadež.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.