Grčka i SAD su sastankom Rubia i ministra spoljnih poslova Jorgosa Gerapetritisa o odbrani, bezbednosti, energetici, pomorstvu i tehnologiji počele svoj šesti strateški dijalog.
Državni sekretar SAD je na zajedničkoj konferenciji za medije pohvalio Grčku, jednog od saveznika u NATO, zbog povećanja izdvajanja za odbranu jer je na putu da ove godine ispuni obavezu izdvajanja pet odsto bruto domaćeg proizvoda za odbranu, uključujući više od 3,5 odsto za osnovne odbrambene potrebe.
Gerapetritis je rekao da su odnosi Grčke i SAD na izuzetno visokom nivou i da strateški dijalog odražava zajedničku posvećenost te dve države jačanju NATO-a i unapređenju regionalne stabilnosti.
Rubio je najavio novi američko-grčki memorandum o razumevanju za zajednički program bezbednosti uz bolju razmenu informacija o suzbijanju terorizma jer je Grčka, kao „kolevka Zapada“, ključni partner SAD za obezbeđivanje granica, suzbijanje terorizma i međunarodnog kriminala na raskrsnici migratornih i krijumčarskih ruta na Sredozemlju.
Gerapetritis je najavio da će modernizacija grčkih aviona F-16 na standard „Vajper“ (Viper) i planirana kupovina lovaca pete generacije F-35 ojačati odbranu Grčke i bilateralnu vojnu saradnju sa SAD.
Obojica zvaničnika su istakla sve značajniju ulogu Grčke u snabdevanju Centralne i Istočne Evrope gorivom, pre svega tečnim prirodnim gasom iz SAD.
Rubio je na konferenciji za medije u Atini odbio da odgovori na pitanja o nedoličnom ponašanju ambasadorke SAD u Grčkoj, Kimberli Gilfojl.
Rubio je rekao da neće govoriti o tome dok je u inostranstvu i dodao: „Dovoljno je reći da naša ambasada ovde obavlja odličan posao. Naša ambasadorka je ovde veoma uspešna“.
Vodeći demokrate u odborima oba doma Kongresa SAD za spoljnopolitičke odnose, senatorka Džin Šahin i kongresmen Gregori Miks, pokrenuli su istragu povodom navoda koje je prošlog meseca objavio „Volstrit džornal“, po kojima se Gilfojl ponaša neprimereno.
Taj list je izvestio da je Gilfojl na jednom prijemu rekla gostima da bi SAD mogle da potkopaju grčku vladu ako bi to želele, da je promovisala poslovne interese jedne grčke građevinske i energetske kompanije i da je dozvolila lobisti te firme da prisustvuje internim sastancima diplomata.
Gilfojl, bivša voditeljka kanala *Fox News* i tužiteljka iz Kalifornije, koja je svojevremeno bila verena sa Trampovim sinom Donaldom Mlađim, negirala je bilo kakve nepravilnosti, a Rubio ju je i ranije branio.
Rubio će popodne na brdu Pnika s pogledom na ruševine Akropolja, široko prepoznatljivog simbola drevne civilizacije grada povezanog sa stvaranjem narodne participativne vlade – te i same ideje demokratije i društvenog ugovora, održati govor u kojem je poziv državama Zapada da se vrate svojim civilizacijskim korenima i obnove vrednosti koje su vekovima pokretale uspon Evrope i Severne Amerike ka globalnoj dominaciji.
Rubio namerava da u govoru podseti na sve što je nastalo u Grčkoj i kasnije definisalo Zapad: radoznalost, hrabrost, ambicija i nemirni duh istraživanja i otkrivanja nepoznatog.
„Danas je postalo moderno verovati da prosvećena spoljna politika znači davanje prioriteta ‘globalnoj zajednici’ u odnosu na sopstveni narod. I ovde imamo mnogo više da naučimo od ljudi iz antičke Grčke. Znali su da nema ničeg sebičnog ili pogrešnog u lojalnosti svojoj naciji, niti u borbi da se njeni interesi brane iznad svega“, piše u tekstu govora Rubia, čije je izvode distribuirao Stejt department.
„Danas se nalazimo na raskrsnici“, reći će on. „Sledeća decenija će ispisati priču sledećeg veka. Kurs kojim ćemo krenuti odrediće da li će Zapad zadržati svoje mesto na čelu sveta ili će se pomiriti sa budućnošću atrofije, ropstva i pada. Ili ćemo izabrati da delujemo sada, ili ćemo izgubiti mogućnost da delujemo uopšte.“
Mnogi Rubija vide kao blago lice administracije predsednika SAD Donalda Trampa koji ga često šalje da razjasni ili na drugi način odgovori na zabrinutosti zbog predsednikovih često nediplomatskih izjava.
Međutim, u nekim krugovima Rubiov govor u Atini se može posmatrati kao nastavak oštrog govora koji je potpredsednik Džej Di Vens održao na prošlogodišnjoj Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, u kojem je kritikovao Evropljane zbog dozvoljavanja nekontrolisane imigracije i optužio ih za preterano oslanjanje na Ameriku i nepažnju prema sopstvenoj bezbednosti.
Vens i Rubio su vodeći kandidati da preuzmu Trampovu poziciju na čelu Republikanske stranke koja je pred žestokim izazovima zbog poslaničkih izbora za Kongres SAD sledećeg meseca.
Trampova administracija je više puta optuživala države u Evropi da se vraćaju svojim tradicionalnim vrednostima i demokratskim principima gušeći slobodu govora konzervativaca i ne ispunjavajući obaveze prema međunarodnim partnerima poput Sjedinjenih Država.
Mnoge od tih država su odbacile te prigovore i optužile SAD da se pod Trampom, svojim čvrstim antiimigracionim stavom koji neki smatraju rasističkim, rade slično, pa i gore.
Pre njegove posete Atini, oko 1.500 ljudi se okupilo da protestuje protiv Rubiovog dolaska i rata u Iranu, skandirajući „Amerikanci – ubice naroda!“ što je stara parola grčkih komunista.
Demonstracije su organizovali komunistički sindikat i druge levičarske grupe, a održane su pre opsežnog zatvaranja ulica u Atini zbog posete Rubia. Organizatori su rekli da su slični protesti održani u najmanje 12 drugih grčkih gradova. Demonstracije je policija zabranila za danas u centru Atine.
Rubio je na drugoj deonici turneje po tri zemlje NATO saveznika, koja ga je već odvela na Island, a završiće se u Portugalu u četvrtak. Cilj mu je da uveri američke partnere da je Trampova administracija posvećena njihovom uspehu i bezbednosti, uprkos njenom često oštrom i ponekad grubom odnosu prema tradicionalnim prijateljima koji je izazvao nelagodu.
Rubio je počeo da naglašava istorijske teme u utorak, kada se sastao sa ministrom spoljnih poslova Islanda na mestu značajnog samita 1986. godine bivšeg predsednika Ronalda Regana i tadašnjeg sovjetskog lidera Mihaila Gorbačova, sastanka za koji mnogi smatraju da je označio početak kraja Hladnog rata i bio katalizator za konačni raspad Sovjetskog Saveza.
Ostaje nejasno kakav će uticaj imati Rubijeve posete, iako je u utorak u Rejkjaviku pokušao da uveri Island da administracija predsednika Donalda Trampa nema nikakve planove da zavlada tom ostrvskom zemljom. Umesto toga, rekao je da SAD dele duboku zabrinutost Islanda u vezi sa bezbednošću Arktika, dok tenzije između SAD i Rusije rastu i na dalekom severu planete.
Island je bio zabrinut zbog Trampovih namera jer je on objavio mapu na kojoj boje američke zastave prekrivaju ceo Severnoamerički kontinent, a i Island i Grenland.
Ali posle Rubiovih razgovora u Rejkjaviku, izgledalo je da su te tenzije u opadanju. Rubio je rekao da Sjedinjene Države neće ništa učiniti na Islandu bez saglasnosti Islanda.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.