EUobserver: Lideri EU godinama preuzimaju neuspela rešenja za migracije

Lideri EU, koji će se sledeće nedelje okupiti na uobičajenom sastanku Evropskog saveta posle letnje pauze, ponovo će razmatrati zaključke o migracijama i gotovo od reči do reči ponoviti izjave koje se čuju već više od deset godina, piše danas EUobserver.

U analizi briselskog portala navodi se da se od samita Evropskog saveta u decembru 2015. naovamo govori o strategiji za zauzdavanje velikog priliva migranata, o neophodnosti da EU povrati kontrolu nad spoljnim granicama, o zabrinustosti zbog malog broja deportacija.

Istovremeno se insistira na "konkretnim merama da se obezbede stvarni povratak i readmisija onih bez dozvole za boravak" u EU.

Dvanaest godina kasnije, i na samitu 15-16. oktobra u Briselu, tražiće se gotovo isto, uključujući odgovor na pitanje u kojoj meri su sprovedeni prethodni zaključci o migracijama.

Iako nacrt zaključaka za predstojeći samit može da bude izmenjen, a verovatno i hoće, u trenutnoj formulaciji o migracijama se manje-više ponavljaju isti zahtevi koji se provlače kroz više od 50 samita od kraja 2015, kada je više od milion Sirijaca ušlo u Evropu u potrazi za zaštitiom.

U 52 objavljena zaključka od 2015. u više od polovine se govorilo o migracijama u nekom obliku a među njima je i poslednji nacrt od 5. oktobra u koji je EUobserver imao uvid.

Kao i u prethodnim zaključcima, i u novim se težite stavlja na rad sa zemljama porekla i tranzita, kao i borbu protiv trgovine ljudima i krijumčarenja.

"Evropski savet poziva na dalji intenziviran rad na svim pravcima, uključujući spoljnu dimenziju", navodi se u nacrtu. Međutim, taj zahtev iznosi se već godinama i provlači kroz različite zaključke Saveta uz, kako ocenjuje EUobserver, često pompezne izjave političara o ponovnom preuzimanju kontrole.

Analiza briselskog portala pokazala je da se u više od 20 zaključaka pominju krijumčarenje, deportovanje, readmisija, snažnije spoljne granice EU, spoljna dimenzija.

Legalna migracija se pominje u 11 zaključaka, poslednji put u junu prošle godine.

U međuvremenu pozivi za više vraćanja migranata, jače spoljne granice radi očuvanja Šengena bez unutrašnjih graničnih kontrola, više prebacivanja odgovornosti na treće zemlje i više deporacija nisu doneli rezultate.

Podseća se da je najmanje 24.000 ljudi stradalo samo na centralnomediteranskoj ruti od 2015, zatim na letošnji slučaj Seuta i slučaj Melila iz 2022, na slučaj Belorusije pre šest ili Turske pre sedam godina.

Posle svakog takvog događaja EU je organizovala samite i usvajala zaključke o strategijama i predloge strožih mera ali oni nisu donosili rezultate.

U analizi se napominje da do rešenja problema u oblasti migracija nije lako doći ali da bi EU, "da je stvarno posvećena spasavanju života i suzbijanju neregularnih migracija, otvorila više legalnih puteva", o čemu u novom nacrtu nema ni reči.