Centar za istraživanje i razvoj društva (IDEAS) ukazao je danas da u Srbiji i dalje postoji značajan jaz između formalne zaštite od diskriminacije i svakodnevnog iskustva LGBTIQ+ osoba, koje često obeležavaju nesigurnost i nepoverenje u dostupne mehanizme zaštite.
IDEAS je u saopštenju naveo da na to ukazao povodom Međunarodnog dana borbe protiv homofobije, bifobije i transfobije,
Dodali su da podaci koje su prikupio o iskustvima LGBTIQ+ osoba u Srbiji tokom 2025. pokazuju da se ključni izazovi najčešće pojavljuju u tri oblasti: bezbednosti u svakodnevnom životu, položaju u radnom okruženju i pravnoj sigurnosti.
„Više od polovine učesnika i učesnica u anketi navodi da je u poslednjih godinu dana doživelo neki oblik diskriminacije zbog seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, dok je 47,7% prijavilo neki oblik nasilja“, navodi se.
Ukazano je i da je „gotovo polovina, 49,5 odsto, navela da je govoru mržnje izložena svakodnevno ili nedeljno, najčešće na društvenim mrežama, u komentarima na portalima i u javnom prostoru“.
„Ovi podaci ukazuju da se položaj LGBTIQ+ osoba ne može posmatrati samo kroz postojanje formalnih prava, već i kroz svakodnevni osećaj sigurnosti, mogućnost otvorenog učešća u društvu i poverenje u institucije“, ukazano je.
U saopštenju piše i da „poseban izazov ostaje radno okruženje“, te da „među zaposlenim LGBTIQ+ osobama, više od 68 odsto ispitanih je navelo da često ili skoro uvek izbegava da na poslu govori o sopstvenom privatnom životu“.
Dodaje se i da „,istovremeno, samo 27,1 odsto je navelo da njihova kompanija ima politiku nediskriminacije koja eksplicitno prepoznaje seksualnuorijentaciju i rodni identitet, dok 9,3 odsto navodi da se u kompaniji organizuju obuke o LGBTIQ+ inkluziji“.
„Nalazi ukazuju da se veliki broj LGBTIQ+ osoba i dalje kreće kroz svakodnevni život uz visok stepen opreza,u javnom prostoru, na poslu, u digitalnom okruženju, ali i u kontaktu sa institucijama“, kazao je predstavnik IDEAS-a.Mladen Antonijević Priljeva.
Nepostojanje pravnog okvira koji bi uredio istopolne zajednice proizvodi vrlo konkretne posledice u životu a među ispitanima za koje je ovo pitanje primenljivo, 82,9 odsto kaže da im odsustvo toga značajno otežava život, navodi se.
Kao najvažnija prava koja bi zakon trebalo da uredi, ispitani ne izdvajaju simbolička pitanja, već situacije u kojima je zaštita privatnog i porodičnog života presudna, dodaje se.
Tu su ubrojali donošenje medicinskih odluka u hitnim slučajevima, zaštitu zajedničke imovine i nasleđivanja, kao i mogućnost ostvarivanja zdravstvenog i socijalnog osiguranja preko partnera ili partnerke.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.