Američko-izraelski napadi na Iran doveli su do porasta cena, pogoršanih izgleda za svetsku privredu, nestabilnosti globalnih tržišta akcija, i primorali zemlje u razvoju da ograniče upotrebu goriva i uvedu subvencije za troškove energenata da bi zaštitili svoju najsiromašniju populaciju.
Tekući napadi i kontra napadi na rafinerije, gasovode, gasna polja i terminale tankera u Persijskom zalivu prete da produže globalne ekonomske teškoće na više meseci i čak godina.
„Pre nedelju dana ili svakako pre dve nedelje rekao bih da kada bi rat prestao tog dana njegove dugoročne implikacije bile bi dosta male“, rekao je Kristofer Nitel, ekonomista za energije u Masačusets Institutu za Tehnologiju (MIT), ali je dodao da se sada vidi da se zapravo uništava infrastruktura, što po njemu znači da će posledice rata biti dugoročne.
Iran je pogodio katarski terminal za prirodni gas Ras Lafan gde se proizvodi 20 odsto svetskog tečnog prirodnog gasa (LNG). U napadu 18. marta uništeno je 17 odsto izvoznog kapaciteta Katara, a kako se očekuje popravke će trajati do pet godina, saopštila je državna kompanija KatarEnerdži.
Rat je izazvao naftni šok na samom početku. Iran je odgovorio na američko-izraelse napade 28. februara time što je takoreći zatvorio Ormuski moreuz, tranzitnu tačku kroz koju proalzi petina svetske nafte, preteći tankerima koji pokušavaju da prođu.
Izvoznici nafte iz Persijskog zaliva kao što su Kuvajt i Irak smanjili su proizvodnju jer njihova nafta nije imala gde da ide bez pristupa Ormuskom moreuzu. Gubtak od 20 miliona barela nafte dnevno je doveo do „najvećeg poremećaja u istoriji globalnog naftnog tržišta“, prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA).
Cena barela nafte Brent porasla je za 3,4 odsto u petak i zadržala se na 105,32 dolara po barelu. To je porast u odnosu na oko 70 dolara po barelu koliko je koštala pre početka rata. Cena referentne američke sirove nafte porasla je za 5,5 odsto na 99,64 dolra po brelu.
„Istorijski gledano naftni cenovni šokovi kao ovaj doveli su do globalnih recesija“, rekao je ekonomista Kristofer Nitel.
Rat je takođe podsetio na loša ekonomska sečanja kao posledice naftnih šokova 1970-ih takozvanu stagflaciju.
„Raste rizik od veće inflacije i nižeg privrednog rasta“,rekla je Karmen Rajnhard iz Harvard Kenedi škole, bivša glavna ekonomistkinja Svetske banke.
Gita Gopinat bivša glavna ekomstkinja Međuarodnog monetarnog fonda nedavno je napisala da će globalni ekonomski rast kojii je pre rata očekivan da bude 3,3 odsto ove godine biti niži za 0,3 do 0,4 procetna poena ako cene nafte budu u proseku bile 85 dolara za barel u 2026. godini.
Iz Persijskog zaliva dolazi i veliki deo izvoza dva ključna đubriva, trećinu uree i četvrtinu amonijaka. Proizvođači u tom regionu imaju prednost zbog lakog prisutpa prirodnom gasu po niskoj ceni. Do 40 odsto izvoza azotnih đubriva prolazi kroz Ormuski moreuz.
Sada kada je taj prolaz blokiran cene uree su porasle 50 odsto od početka rata a amonijaka 20 odsto.
Posebno je na to osetljiv Brazil, veliki poljoprivredni prozvođač koji uvozi 85 odsto svog đubriva, napisao je jedan analitičar.
Egipat je takođe veliki proizvođač đubriva ali ima potrebu za prirodnim gasom da ga proizvodi i proizvodnja slabi kada ne dobije dovoljn tog energenta.
Veće cene đubriva će na kraju uticati na poskupljenje hrane i manje količine hrane kada farmeri budu štedeli na njemu i dobijali niže prinose.
Rat je takođe poremetio svetske zalihe helijuma, nus proizvod prirodnog gasa i ključnog inputa za proizvdnju čipova, raketa i medicinskog snimanja. Katar proizvodi helijum u Ros Lafan postrojenju i snabdeva trećinu helijuma u svetu.
„Ni jedna zemlja neće biti imuna na efekte ove krize ako se nastavi u ovom pravcu“, rekao je 23. marta šef Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol.
Najsiromašnije zemlje će biti najteže pogođene i suočavaju se sa najvećim energetskim nestašicama zato što će njihovu ponudu nadmašiti bogatije zemlje kada se budu takmičili za preostalu naftu i prirodni gas, rekao je drugi analitičar.
Posebno je izložena Azija, pošto više od 80 odsto nate i LNG-a koji prolazi kroz Ormuski moreuz ide tamo.
SAD, najveća svetska privreda, je donekle pošteđena.
Amerika je izvoznik nafte, tako da više cene mogu da idu u korist njenim naftnim kompanijama. I cene tečnog prirodnog gasa niže su SAD nego drugde zato što njihove izvozni kapaciteti za to već rade sa kapacitetom od 100 odsto. SAD ne mogu da izvoze više LNG-a nego što već izvoze tako da gas ostaje u zemlji, što održava znatne domaće zalihe i stabilne cene.
Ipak više cene benzina pogađaju američke potrošače koji su već frustrirani zbog visokih troškova života. Prosečna cena galona benzina već je porasla na gotovo četiri dolara za galon sa 2,98 dolara pre mesec dana.
Svetska privreda se pokazala otpornom naspram ponovljenih šokova – pandemije, ruske invazije Ukrajine, ponovne inflacije i visokih kamatnih stopa potrebnih da je stavi pod kontrolu.
Tako da vlada optimizam da će takođe moći da se otrese od štete od iranskog rata. Ali te nade se gube kako se nastavljaju pretnje za energetsku infrastrukturu u Persijskom Zalivu.
„Nema ekonomske pozitivne sstrane za konflit sa Iranom. U ovom trenutku pitanje je koliko će još trajati neprijateljstva i koliko ekonomske štete će načiniti“, rekao je jedan ekonomista.
Šta vi mislite?
Uključite se u diskusiju ili pročitajte stavove drugih čitalaca.