Petrović (SANU): U Srbiji skoncentrisana politička moć, institucije rade u korist elite

Velika koncentracija političke moći u Srbiji dovela je do iskrivljivanja ekonomskih pravila igre, odnosno ekonomskih institucija koje rade u korist uske elite, što sputava domaće privatno preduzetništvo, a time i privredni rast, rekao je danas akademik Pavle Petrović na Kopaonik biznis forumu.

Međunarodne analize pokazuju da je Srbija, kako je istakao, u poslednjih desetak godina nazadovala od izborne demokratije ka izbornoj autokratiji, što je imalo za posledicu snažno urušavanje vladavine prava i fer tržišne utakmice, kao i rast korupcije.

„Srbija nije demokratska zemlja, već je izborna autokratija, odnosno hibridni režim. Politička moć je skoncentrisana u rukama uskog kruga elite“, rekao je Petrović, koji je nekadašnji predsednik Fiskalnog saveta, na panelu „Srpska ekonomija u fokusu- trendovi, rizici i mogućnosti“.

Dodao je da trend urušavanja političkih institucija prati trend urušavanja ekonomskih institucija.

Stepen vladavine prava, kao najopštiji pokazatelj koliko se ekonomska pravila igre poštuju, veoma je, kako je rekao, nizak i snažno opada, pa je Srbija od 2014. godine sa 54. mesta u svetu pala na 96 u 2025. godini.

„Analize pokazuju da to guši domaći privatni sektor u Srbiji i objašnjava njegovo nedovoljno investiranje, a posledica je nizak nivo tehničkog progresa, bez koga nema dugoročnog rasta i ekonomskog prosperiteta“, naveo je Petrović.

Istakao je da od stepena vladavine prava zavisi nivo dohotka po stanovniku i tehnički progres.

Kako je ocenio, zbog iskrivljenih ekonomskih pravila igre (neefikasne institucije) u Srbiji se „uspavao“ domaći privatni sektor, a njegovo nisko investiranje posledica je pravne nesigurnosti, a s druge strane, to nije slučaj sa stranim investitorima, čija su vlasnička prava zaštićena, čime se, dobrim delom, objašnjava veći obim stranih od domaćih privatnih investicija.

Prema njegovim rečima, nedostatak fer konkurencije u Srbiji, postojanje privilegovanih firmi i monopola guši domaće preduzetništvo kome je neophodna slobodna tržišna utakmica da bi se razmahalo i tako obezbedilo održiv privredni rast.

„Privreda Srbije, nasuprot Bugarske, Rumunije i ostalih članice EU iz centralne i istočne Evrope (CIE), nije uspela, u prethodnih četvrt veka, da iskorači iz srednjeg nivoa razvijenosti i tako je, po svemu sudeći, upala u zamku srednje razvijenosti“, rekao je Petrović.

Dodao je da privredni razvoj, baziran na novim znanjima, tehnologiji i inovacijama, odnosno na tehničkom progresu, dovodi do trajnog rasta produktivnosti i posledično do povećanja dohotka po stanovniku odnosno do ekonomskog prosperiteta zemlje, a za to je neophodno nesputano privatno preduzetništvo koje donosi nove ideje, proizvode, poslovne modele, rušeći stare, manje efikasne privredne strukture.

U Srbiji se, kako je Petrović naveo u prezentaciji pripremljenoj za Kopaonik biznis forum, malo investira, a posluje u tradicionalnim granama niske produktivnosti, čak i kada se to čini u tehnološki naprednom IT sektoru, njegov rast nije zasnovan na novim proizvodima i porastu produktivnosti, već na pružanju standardnih usluga upošljavanjem (’prodajom’) jeftine radne snage.

Zbog toga je, prema njegovim rečima, privredni rast „guran“ prvenstveno kvantitetom – velikim investicijama, a ne tehničkim progresom, a takav nije dugoročno održiv.

„Uprkos tome što bi uspostavljanjem fer pravila ekonomske igre vodilo ekonomskom prosperitetu Srbije – većem dohotku i njegovom rastu, uska politička i njoj pridružena ekonomska elita se žestoko protivi tome, jer bi promene vodile gubitku njene političke moći, a time i ekonomske“, ocenio je Petrović.

Srbija je, prema njegovim rečima, na putanji neodrživog, državom vođenog privrednog rasta, baziranom na sirovoj snazi (brute force), odnosno kvantitativnom uvećanju kapitala i zaposlenosti, umesto da se zasniva na novim znanjima, tehnologijama, pametnom rastu (smart growth).

Ubrzanje privrednog rasta u Srbiji tokom 2019-2024. godine, kako je rekao, bilo je u samo tri sektora: građevinarstvu, rudarstvu i sektoru informisanja i komunikacija (zapravo IT sektora), koji čine svega 16 odsto privrede.

„Javne investicije u državnim i javnim preduzećima su snažno povećane, a sa njima i državom sponzorisane strane investicije, i to je generisalo ubrzanje privrednog rasta tokom 2019 – 2024, međutim ova ekspanzija investicija, pokazuje se, nije srednjoročno održiva“, naveo je Petrović.

Dodao je da domaći deo IT sektora čini ogroman broj malih firmi, koje u osnovi nisu startapovi jer ne inoviraju niti značajnije ulažu u istraživanje i razvoj, već rastu do nekog nivo da bi se potom prodali stranim investitorima.

I taj sektor, kako je rekao, usporava rast i tokom 2024. i 2025. on se skoro prepolovio na 8,5 odsto godišnje, jer rastom plata, koje su dostigle gotovo 90 odsto onih u zemljama centralne i istočne Evrope (CIE), ta radna snaga nije više jeftina, a time ni pružanje standardnih usluga sa malom dodatnom vrednošću nije isplativo.

„Zemlje sa visokim stepenom vladavine prava, kao indikatorom poštovanja ekonomskih pravila igre, su ujedno i one koje imaju najveći dohodak po stanovniku, na primer razvijena Evropa, dok one sa niskim nivoom vladavine prava – Zapadni Balkan, uključujući Srbiju, zatim Moldavija i Jermenija, imaju nizak dohodak“, rekao je Petrović.

Analiza V-Dem instituta (Univerziteta u Geteburgu) pokazuje da je, kako je rekao, Srbija izborna autokratija, i to jedina na Zapadnom Balkanu.

„Ona je to postala još 2014. godine, i nalazi u društvu Mađarske, Rusije i Turske. Kao osnovni pokazatelji koji su svrstali Srbiju u izbornu autokratiju navode se izborne neregularnosti (zaštrašivanje opozicije, izborne prevare i neregularnosti u biračkim spiskovima), kontrola medija (podrivanje slobode medija, cenzura i korišćenje dezinformacija), politička polarizacija (stvaranje toksičnih podela radi diskreditacije opozicije) i slabljenje institucija (erozija zakonodavne i sudske kontrole nad izvršnom vlašću)“, naveo je Petrović.

Dodao je da je Srbija 2001. naglo izašla iz izborne autokratije, potom držala nivo izborne demokratije, zaključno sa 2012, nakon čega sledi pogoršavanje i prelaz u izbornu autokratiju 2014, ali se i dalje sistematski urušava i postoji opasnost da sklizne u autokratiju, a eventualna kočnica je želja elite da zadrži neki međunarodni legitimitet i makar fasadu od izbora.

Petrović je ocenio da „uska elita u Srbiji ima ogromnu političku moć koja dovodi do neefikasnih ekonomskih institucija (iskrivljenih pravila igre) na dva načina, direktno, tako što se ne primenjuju zakoni ili se pak reinterpretiraju, i indirektno tako što se zakon menja u korist političke elite.

„Dobar primer je slučaj Generalštaba, odnosno ukidanja statusa kulturnog dobra zgrade Generalštaba u Beogradu, što bi omogućilo njeno rušenje i izgradnju komercijanog objekta. Prvo se pokušalo da se status kulturnog dobra ukine nepoštovanjem zakona, a kada to nije uspelo, prešlo se na promenu zakona (lex specialis). Što je posebno bizarno odmah nakon usvajanja došlo je i do reinterpretacije (tumačenja) donetog zakona“, rekao je Petrović.

Dodao je da je tako Srbija u kratkom periodu pokrila sva tri načina „iskrivljivanja“ pravila igre u korist uske elite: nepoštovanje zakona, donošenje novog zakona i najzad reinterpretacija zakona.

„Ovaj novi vid korupcije putem donošenja zakona koji iskrivljuju pravila igre u korist elite, prepoznat je u međunarodnim okvirima kao vladavina pravom (Rule by law) nasuprot vladavine prava (Rule of law) koja sprečava korupciju“, rekao je Petrović.

U okviru vladavine prava, stavka sprovođenje propisa se, kako je naveo, najviše urušila, pa se Srbija „popela“ sa 67. na visoko 106. mesto na svetu.

Srbija je, kako je ocenio, intervencijama iskrivljuje tržišnu utakmicu, a primer je uvođenje kontrole marži i cena u maloprodajnim lancima jer su ekonomski subjekti ušli u posao po jednim pravilima igre, a kada je investicija izvršena, tržište je (privremeno) suspendovano.

„Sledeći izvor neefikasnosti privrede potiče od potencijalnih ekonomskih gubitnika, a to su privilegovane firme povezane sa moćnom političkom elitom, kao i veliki broj manjih preduzeća koji funkcionišu u okviru klijentelističke partijske mreže. U sektoru građevinarstva u Srbiji se izdvojilo desetak privilegovanih firmi koje pripadaju vladajućoj eliti i koje praktično dobijaju sve poslove vezane, direktno ili indirektno, za državu i to neposrednim dogovorom ili pak na netransparentnim tenderima“, rekao je Petrović.

Prema njegovim rečima primer iskrivljenih pravila igre (sprečavanja konkurencije i monopolska pozicija), predstavlja državno preduzeće Telekom Srbije, koje inače radi u sektoru koji u svetu ostvaruje brz tehnički progres i eksploziju preduzetništva (startapova).

Petrović je rekao da istraživanja pokazuju da se najveći prodori ostvaruju kada postoji saradnja između startapova, koji donose nove proizvode i poslovne ideje i velikih kompanija koje imaju neophodnu infrastrukturu i finansijsku moć da to pretvore u komercijalne proizvode i usluge.

„Ništa se od toga ne dešava sa Telekomom Srbije. Umesto da bude pokretač snažnog razvoja, okupljajući i stimulišući starapove, ovo preduzeće se, pod direktnom kontrolom vladajuće elite, okrenulo stvaranju monopola u medijskoj sferi koja služi opstanku elite na vlasti“, naveo je Petrović u prezentaciji.