Crnogorski parlament otvorio je put za uvođenje obavezne provere integriteta budućih premijera i ministara podržavši rano jutros dvotrećinskom većinom pokretanje promene Ustava.
Pokretanje ustavne izmene izglasano je nakon što je vladajuća većina prihvatila predlog nezavisnog poslanika Nikole Janovića da se i budući zakon kojim će biti uređena ta provera može doneti samo dvotrećinskom većinom, i Ustavni odbor treba da u roku od četiri dana u Nacrt amandmana ugradi tu odredbu.
To znači da detaljna pravila provere, nakon eventualne promene Ustava, prosta parlamentarna većina neće moći sama da propiše ili menja.
Protiv je glasala opozicija, ali su ustavne izmene podržale stranke manjinskih naroda i nezavisni poslanici.
Glasanje posle ponoći, nakon više sati rasprave u parlamentu, sa dva glasa više od potrebne dvotrećinske većine od 54 poslanika, predstavlja prvu fazu ustavne reforme, a ne konačnu promenu Ustava.
Suština reforme je da kandidat za mandatara, kao i kandidati za ministre, pre predlaganja moraju proći proveru radi utvrđivanja rizika od sukoba interesa.
Kandidat koji odbije proveru ili ne otkloni utvrđeni rizik ne bi mogao biti predložen za premijera ili člana Vlade. Rezultati provere mandatara bili bi dostavljeni Skupštini i objavljeni, a isto bi važilo i za kandidate za ministre.
Predloženo je i da osoba pravosnažno osuđena za krivično delo sa elementom korupcije ne može biti predsednik ili član Vlade.
Vlada je u avgustu prvobitno predložila šire ustavno pravilo prema kojem osoba koja ne ispuni zakonom propisane uslove integriteta ne bi mogla biti mandatar ili kandidat za ministra. U oktobru je tekst preciziran i sužen na utvrđivanje rizika od sukoba interesa i njegovo otklanjanje, što je trebalo da odgovori na deo primedbi da bi neodređen pojam integriteta mogao otvoriti prostor za političku zloupotrebu.
Potpredsednik Vlade Momo Koprivica reformu je predstavio kao preventivni antikorupcijski mehanizam. Vlada tvrdi da kandidat ne bi automatski bio eliminisan samim utvrđivanjem rizika od sukoba interesa, već tek ukoliko taj rizik ne ukloni na način koji će biti propisan zakonom.
Poslanica Demokratske partije socijalista (DPS) Aleksandra Vuković Kuč rekla je da DPS nikada nije obećao podršku tim izmenama i upozorila da je odluka da se pitanje integriteta unese u Ustav doneta bez konsenzusa.
Protiv su se izjasnili i Građanski pokret URA i Demokratska narodna partija Milana Kneževića, dok je deo opozicionih i nezavisnih poslanika podržao rešenje nakon uvođenja dodatne dvotrećinske garancije.
Potpredsednik Skupštine Boris Pejović rekao je tokom rasprave da vlast smatra da je vreme ključno zbog evropske agende.
"Mi žurimo jer građani nemaju kad da čekaju", rekao je Pejović, optužujući deo opozicije da odlaže reforme koje vlast povezuje sa zatvaranjem pregovaračkih poglavlja sa Evropskom unijom.
Ključnu podršku obezbedile su i stranke manjinskih naroda nakon pregovora sa parlamentarnom većinom.
Bošnjačka stranka, Albanski forum, Hrvatska građanska inicijativa, Albanska alijansa i Demokratska unija Albanaca prethodno su tražile političke garancije za reformu izbornog zakonodavstva, uključujući četiri garantovana mandata za Albance i jedan za Hrvate, kao i izmene Zakona o morskom dobru.
Poslanik Albanske alijanse Ilir Čapuni rekao je pre glasanja da su o tim pitanjima dogovori postignuti i da će manjinski poslanici zbog toga podržati evropsku reformsku agendu.
Lider Hrvatske građanske inicijative Adrijan Vuksanović takođe je podršku obrazložio mogućim posledicama neuspeha ustavne reforme po evropski put zemlje. Time je vladajuća većina, zajedno sa manjinskim i delom opozicionih i nezavisnih poslanika, došla do 56 glasova potrebnih da proces bude nastavljen.
Nacrt zatim ponovo ide pred svih 81 poslanika. Da bi bio usvojen, za njega ponovo mora glasati najmanje dve trećine svih poslanika, odnosno najmanje 54. Ako dobije tu podršku, Skupština je po članu 156 Ustava obavezna da ga uputi na javnu raspravu koja ne može trajati kraće od mjesec dana.
Tek poslije javne rasprave Ustavni odbor utvrđuje konačni Predlog amandmana, koji se vraća parlamentu na još jedno glasanje. I za konačno usvajanje ustavnih amandmana potrebna je dvotrećinska većina svih poslanika.
To znači da su za reformu, posle sinoćnjih 56 glasova "za", potrebna još dva uspešna dvotrećinska glasanja pre nego što nove norme postanu deo Ustava.
Ustavna reforma odvija se u trenutku kada Crna Gora pokušava da ubrza završnicu pregovora o članstvu u Evropskoj uniji.
Zemlja pregovara od 2012. godine, otvorila je sva 33 pregovaračka poglavlja, a do 12. oktobra ove godine privremeno je zatvorila 21.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.