Javne nabavke u Srbiji u 2026. dostigle 6,5 milijardi evra, svaka druga izuzeta od zakona

U Srbiji od početka ove godine do sada sklopljene su javne nabavke u vrednosti 764 milijarde dinara (6,5 milijardi evra) kroz nešto više od 400.000 ugovora, a 57 odsto njih izuzeto je od primene Zakona o javnim nabavkama, objavljeno je danas.

Baza podataka Otvoreni podaci pokazala je da je oko 40 odsto postupaka sprovedeno kroz otvoreni postupak elektronskog sistema javnih nabavki koji se sprovodi za nabavke do 150.000 evra i radove do pola miliona evra.

Rok za dostavljanje ponuda je najmanje 15 dana, dok za nabavke veće od tog iznosa rok za dostavljanje ponuda ne sme biti kraći od 30 dana, piše Biznis.rs.

U Srbiji tokom 2024. godine bilo 5.308 naručilaca javnih nabavki, dok je njihov broj prošle godine porastao na 5.354, a u ovoj godini do sada je evidentirano 4.616 naručilaca, pokazali su podaci bonitetne kuće CompanyWall.

Broj ponuđača iznosio je 47.693 u 2024. godini, zatim 47.419 tokom prošle godine, dok ih je od početka ove godine pa do sada evidentirano 33.623.

Prema podacima Otvorenih nabavki, ukupna vrednost ugovora zaključenih u javnim nabavkama tokom 2024. godine iznosila je 1.418 milijardi dinara, dok je u prošloj godini vrednost opala na 1.274 milijarde dinara, a do sada je u ovoj godini premašila 750 milijardi.

U Srbiji danas je poslednji dan konsultacija i prikupljanja komentara na Nacrt Akcionog plana za 2027. godinu za sprovođenje Programa razvoja javnih nabavki od 2024. do 2028. godine.

Taj postupak sprovodi Kancelarija za javne nabavke, koja u Nacrtu ocenjuje da je kontinuitet u realizaciji utvrđenih aktivnosti kroz tri prethodna godišnja akciona plana tokom 2024, 2025. i 2026. doprineo daljem razvoju sistema javnih nabavki.

„Sve aktivnosti utvrđene ovim akcionim planom usmerene su na ostvarivanje opšteg i posebnih ciljeva Programa i dalje unapređenje sistema javnih nabavki u Srbiji, sa ciljem ispunjavanja svih merila za zatvaranje Poglavlja 5 – Javne nabavke“, navodi se u Nacrtu.

U dokumentu, kako se navodi, nema mnogo preciznih parametara koji se postavljaju kao ciljani, jer se u bar polovini pokazatelja kao bazna godina postavlja 2026, za koju će podaci biti dostupni tek na kraju godine.

Takođe, ne postoji procena potrebnih finansijskih sredstava koja će biti pripremljena tek nakon sprovedenih javnih konsultacija i izrade konačnog Predloga akcionog plana za 2027.

Pravni savetnik Transparentnosti Srbija Miloš Đorđević za Biznis.rs naveo je da Nacrt Akcionog plana, kao i Program razvoja javnih nabavki od 2024. do 2028. godine, prepoznaje problem konkurencije, odnosno niskog nivoa prosečnog broja ponuda i pokušava da doprinese njegovom rešavanju kroz nekoliko mera i aktivnosti.

„Smatram da se ovaj problem ne može rešiti samo kroz promenu propisa ili primenu aktivnosti koje bi sprovodili državni organi. Odgovornost za nizak nivo konkurencije leži i na pojedinačnim naručiocima i ponuđačima, a u prošlosti smo se često susretali sa dobrim primerima naručilaca sa visokim nivoom konkurencije kada su zaposleni službenici za javne nabavke motivisani za rad, što se naravno može povezati i sa njihovim materijalnim položajem i opštim uslovima za rad“, rekao je Đorđević.

Transparentnost Srbija je u više navrata upozoravala da je jedna od ključnih tačaka ranjivosti sistema javnih nabavki u Srbiji praksa takozvanog zaobilaženja Zakona o javnim nabavkama, pre svega kroz međudržavne sporazume i posebne zakone (lex specialis) za strateške projekte.

Nacrt Akcionog plana za 2027, kako se navodi, u tom smislu ne donosi nikakve novine, jer je sadržina Akcionih planova uslovljena sadržinom Programa razvoja javnih nabavki 2024-2028, kao strateškim dokumentom u ovoj oblasti.

„Nažalost, Program razvoja uopšte ne prepoznaje praksu zaobilaženja Zakona o javnim nabavkama kroz međudržavne sporazume i posebne zakone kao jednu od ključnih slabosti i izazova sistema, iako je to nešto na šta je Transparentnost Srbija ukazivala prilikom procesa usvajanja Programa razvoja. Stoga, ni ovaj Nacrt Akcionog plana, kao ni njegovi prethodnici, ne nudi konkretna rešenja za suzbijanje takve prakse“, naveo je on.