Širom EU države i institucije smanjuju korišćenje usluga američkih IT kompanija

U Francuskoj, državni službenici će umsto Zuma i Timsa koristiti domaći sistem za video konferencije, vojnici u Austriji koriste kancelarijski softver otvorenog koda za pisanje izveštaja pošto je Vojska odustala od Majkrosoft Ofisa, a .administracija u jednoj nemačkoj državi se takođe okrenula besplatnom softveru za svoj posao.

Širom Evrope, države i institucije nastoje da smanje korišćenje digitalnih usluga velikih američkih tehnoloških kompanija i okreću se domaćim ili besplatnim alternativama. Pokreti za „digitalni suverenitet“ dobijaju na pažnji dok administracija predsednika SAD Donalda Trampa ima sve ratoborniji stav prema „Starom kontinentu“ što je istaknuto nedavnim tenzijama oko Grenlanda koje su pojačale strahovanja da bi giganti „Silicijumske doline“ mogli biti primorani da odu iz Evrope.

Zabrinutost zbog privatnosti podataka i briga da EU ne čini dovoljno da drži korak sa Sjedinjenim Državama i kineskim tehnološkim liderstvom takođe podstiču ovu inicijativu.

Francuska vlada je pomenula neke od tih zabrinutosti kada je prošle nedelje objavila da će 2,5 miliona državnih službenika prestati da koristi alate za video konferencije američkih dobavljača – uključujući Zum, Majkrosoft Tims, Vebeks i GoTo Meeting – do 2027. godine i preći na Vizio, domaću uslugu.

Cilj je „da se okonča korišćenje neevropskih rešenja, da se garantuje bezbednost i poverljivost javnih elektronskih komunikacija oslanjajući se na moćan i suveren alat“, piše u saopštenju.

„Ne možemo rizikovati da naše naučne razmene, naši osetljivi podaci i naše strateške inovacije budu izloženi neevropskim akterima““, rekao je u saopštenju David Amijel, ministar državne uprave.

Majkrosoft je saopštio da „tesno sarađuje sa vladom u Francuskoj i poštuje važnost bezbednosti, privatnosti i digitalnog poverenja u javne institucije“.

Ta kompanija je saopštila da je „fokusirana na pružanje kupcima većeg izbora, jače zaštite podataka i otpornih usluga u oblaku — osiguravajući da podaci ostanu u Evropi, u skladu sa evropskim zakonom, uz robusnu zaštitu bezbednosti i privatnosti“.

Zum, Vebeks i GoTo Miting nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Predsednik Francuske Emanuel Makron godinama se zalaže za „digitalni suverenitet“. Ali sada postoji mnogo više „političkog zamaha iza ove ideje sada kada moramo da smanjimo rizik od američke tehnologije“, rekao je Nik Rajners iz Eurasia grupe.

„Oseća se kao da postoji prava promena duha vremena“, rekao je Rajners.

To je bila vruća tema na godišnjem sastanku globalnih političkih i poslovnih elita  – Svetskog ekonomskog foruma prošlog meseca u Davosu, u Švajcarskoj. Hena Virkunen, zvaničnica Evropske komisije za tehnološki suverenitet, rekla je publici da se oslanjanje Evrope na druge „može upotrebiti kao oružje protiv nas“.

„Zato je toliko važno da nismo zavisni od jedne zemlje ili jedne kompanije kada su u pitanju veoma kritične oblasti naše ekonomije ili društva“, rekla je, ne navodeći imena zemalja ili kompanija.

Odlučujući trenutak dogodio se prošle godine kada je Trampova administracija sankcionisala glavnog tužioca Međunarodnog krivičnog suda nakon što je tribunal, sa sedištem u Hagu, u Holandiji, izdao nalog za hapšenje izraelskog premijera Bendžamina Netanjahua, saveznika predsednika Donalda Trampa.

Sankcije su navele Majkrosoft da otkaže Kanov imejl-nalog u tom sudu što je izazvalo strahovanja od „prekidača za isključivanje“ koji velike tehnološke kompanije mogu da koriste da isključe uslugu po želji.

Majkrosoft tvrdi da je bio u kontaktu sa Međunarodnim krivičnim sudom „tokom celog procesa koji je rezultirao isključivanjem njegovog sankcionisanog zvaničnika iz Majkrosoftovih usluga. Ni u jednom trenutku Majkrosoft nije prestao ili suspendovao svoje usluge za Sud“.

Predsednik Majkrosofta Bred Smit više puta je nastojao da ojača transatlantske veze, saopštila je pres služba te kompanije i ukazala na intervju koji je prošlog meseca dao za CNN u Davosu, kada je rekao da će radna mesta, trgovina i investicije, kao i bezbednost, biti pogođeni raskolom oko Grenlanda.

„Evropa je najveće tržište američkog tehnološkog sektora posle samih Sjedinjenih Država. Sve zavisi od poverenja. Poverenje zahteva dijalog“, rekao je Smit.

Postoji sve veći osećaj da ponovljeni napori EU da obuzda tehnološke gigante poput Gugla uz pomoć ogromnih antimonopolskih finansijskih kazni i sveobuhvatnih digitalnih pravilnika nisu mnogo doprineli suzbijanju njihove dominacije.

Milijarder Ilon Mask je takođe faktor. Zvaničnici brinu zbog oslanjanja na njegov satelitski internet sistem Starlink za komunikacije u Ukrajini.

Vašington i Brisel godinama su se prepirali oko sporazuma o prenosu podataka, što je pokrenuto otkrićima bivšeg saradnika Nacionalne bezbednosne agencije Edvarda Snoudena o američkom sajber špijuniranju.

Sa onlajn uslugama koje se sada uglavnom nalaze „u oblaku“ putem data centara, Evropljani se plaše da su njihovi podaci ranjivi.

Američki dobavljači usluga „u oblaku“ su odgovorili uspostavljanjem takozvanih „suverenih oblaka“, sa data centrima koji se nalaze u evropskim zemljama, u vlasništvu evropskih entiteta i sa fizičkim i udaljenim pristupom samo za zaposlene koji su stanovnici Evropske Unije.

Ideja je da „samo Evropljani mogu donositi odluke kako ih SAD ne bi mogle primorati“, rekao je Rajners.

Nemačka pokrajina Šlezvig-Holštajn je prošle godine prebacila 44.000 „poštanskih sandučića“ imejla zaposlenih sa Majkrosofta na program za e-poštu otvorenog koda. Takođe je prešla sa Majkrosoftovog sistema za razmenu podataka SharePoint na Nextcloud, platformu otvorenog koda, i čak razmatra zamenu Windows-a sa Linux-om i telefona i video konferencija sistemima otvorenog koda.

„Želimo da postanemo nezavisni od velikih tehnoloških kompanija i da osiguramo digitalni suverenitet“, rekao je ministar digitalizacije Dirk Šredter u oktobarskom saopštenju.

Francuski grad Lion je prošle godine saopštio da primenjuje besplatni kancelarijski softver kako bi zamenio Majkrosoft. Danska vlada i gradovi Kopenhagen i Orhus takođe isprobavaju softver otvorenog koda.

„Nikada ne smemo biti toliko zavisni od tako malog broja ljudi da više ne možemo slobodno da delujemo“, napisala je ministarka za digitalnu industriju Karolina Stejdž Olsen na LinkedInu prošle godine. „Previše javne digitalne infrastrukture trenutno je vezano za vrlo malo stranih dobavljača“.

Austrijska vojska je saopštila da je takođe prešla na LibreOffice, softverski paket sa programima za obradu teksta, tabelarne proračune i prezentacije koji odražava Word, Excel i PowerPoint iz Microsoft 365.

Fondacija za dokumente, neprofitna organizacija sa sedištem u Nemačkoj koja stoji iza LibreOffice-a, saopštila je da dolazak Vojske „odražava rastuću potražnju za nezavisnošću od pojedinačnih dobavljača“. Izveštaji takođe navode da je Vojska bila zabrinuta što Microsoft premešta skladištenje datoteka onlajn „u oblak“, a standardna verzija LibreOffice-a nije bazirana „u oblaku“.

Neki italijanski gradovi i regioni su uveli taj softver pre mnogo godina, rekao je Italo Vinjoli, portparol Fondacije za dokumente. Tada je cilj bio da se ne plaćaju softverske licence. Sada je glavni razlog izbegavanje zaključavanja u vlasnički sistem.

„U početku je bilo: uštedećemo novac i usput ćemo dobiti slobodu“, rekao je Vinjoli, „a danas: bićemo slobodni i usput ćemo takođe uštedeti novac“.