Energetska efikasnost i EU tržište: Srbija uvodi porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda

Ministarstvo finansija pokrenulo je danas javnu raspravu o, kako je istaknuto, dva ključna zakona za zelenu tranziciju Srbije – Zakonu o porezu na emisije gasova sa efektom staklene bašte i Zakonu o porezu na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda, koji treba da omoguće smanjenje zagađenja, pomognu unapređenje energetske efikasnost i obezbede ravnopravniji položaj srpske industrije na domaćem i međunarodnom tržištu.

Zakoni uvode mehanizme koji će podstaći kompanije da ulažu u obnovljive izvore energije, zelenu gradnju i dekarbonizaciju industrije, doneti čistiji vazduh i manje rizike po zdravlje građana, obezbediti fer uslove između domaćih proizvođača i uvoznika i približiti Srbiju evropskim klimatskim politikama i tržištu Evropske unije, navedeno je u saopštenju.

Cilj Ministarstva finansija kao predlagača zakona, kako je istaknuto, jeste da podrži kompanije koje ulažu u zelenu tranziciju i istovremeno zaštiti zdravlje građana i privredu.

Ukazano je da ovo nije novi namet, već podsticaj za moderniju i čistiju proizvodnju.

Kao ključne novine navedeni su porez na emisije GHG koji će se odnositi na velike industrijske emitere (cement, đubriva, gvožđe i čelik, aluminijum, energetika), dok elektroenergetski subjekti koji investiraju u zelene projekte mogu ostvariti poreski kredit do 80 odsto svoje obaveze.

Novina je i porez na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda primenjuje se na uvoz gvožđa, čelika, cementa, đubriva i aluminijuma.

Kako je objašnjeno, uvoznici će plaćati u skladu sa emisijama ugrađenim u proizvodnju uvezene robe, ali će moći da koriste poreske kredite ako je u zemlji porekla već plaćena naknada za emisije.

Obaveza se odnosi samo na one uvoznike koji uvoze više od pet tona obuhvaćenih proizvoda.

Iz Ministarstva finansija su naveli da je ova obaveza već definisana propisima EU, a umanjuje se za iznos plaćen u Srbiji, pa sredstva koja bi završila u budžetu EU na ovaj način ostaju u Srbiji.

Naglašeno je da će se sredstva koristiti za čistiju životnu sredinu i zdraviji život, više investicija u zelene projekte i energetsku efikasnost, jačanje konkurentnosti srpske industrije na EU tržištu i zaštitu domaćih proizvođača od nelojalne konkurencije iz uvoza.

Javna rasprava će trajati 20 dana i obuhvatiće dva okrugla stola i dva onlajn sastanka sa zainteresovanom javnošću.

Predviđeno je da zakoni počnu da se primenjuju od 1. januara 2026. godine, saopštilo je Ministarstvo finansija.