Kada su krajem novembra 2024. godine desetine hiljada građana izašle na ulice Tbilisija, malo ko je mogao da pretpostavi da će protestni pokret nastaviti da postoji gotovo dve godine kasnije. Fotografije demonstranata sa gruzijskim i evropskim zastavama, policijskih kordona, vodenih topova i sukoba ispred parlamenta obišle su svet, a politička kriza postala je jedno od najvažnijih pitanja za budućnost zemlje na Južnom Kavkazu.
Za razliku od pojedinih država u kojima su masovni protesti doveli do smene vlasti, u Gruziji vladajuća partija nije izgubila kontrolu nad državnim institucijama. Naprotiv, tokom 2025. i 2026. godine usvojeni su novi zakoni kojima su pooštrene kazne za određene oblike protestovanja i uvedena dodatna ograničenja za organizacije civilnog društva.
Uprkos tome, demonstracije nisu prestale. Građani nastavljaju da se okupljaju, pre svega u centru Tbilisija, dok se politički sukob između vlasti i opozicije sve više prenosi sa ulica u sudnice.
Kako je počela politička kriza?
Koreni aktuelnih protesta sežu u proleće 2024. godine, kada je gruzijski parlament usvojio Zakon o transparentnosti stranog uticaja, uprkos masovnim demonstracijama i protivljenju dela međunarodne zajednice.
Prema tom zakonu, organizacije koje više od petine svojih prihoda dobijaju iz inostranstva moraju da se registruju u posebnom registru. Kritičari su tvrdili da je zakon inspirisan sličnim propisima u Rusiji i da bi mogao da bude iskorišćen za pritisak na nezavisne medije i nevladine organizacije.
Vlada je, sa druge strane, insistirala na tome da je cilj zakona transparentnost finansiranja i sprečavanje nedozvoljenog stranog uticaja na unutrašnja pitanja Gruzije.
Novo produbljivanje krize usledilo je nakon parlamentarnih izbora održanih 26. oktobra 2024. godine, na kojima je, prema zvaničnim rezultatima, pobedila vladajuća stranka Gruzijski san.
Opozicija nije priznala rezultate, navodeći izborne nepravilnosti i pritiske na birače. Posmatračka misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) takođe je ukazala na ozbiljne probleme, uključujući zastrašivanje birača, narušavanje tajnosti glasanja i nedovoljno efikasno razmatranje izbornih prigovora.
Protesti su dodatno intenzivirani 28. novembra 2024. godine, kada je premijer Irakli Kobahidze saopštio da Gruzija neće pokretati pregovore o pristupanju Evropskoj uniji do kraja 2028. godine.
Odluka je izazvala snažne reakcije dela javnosti, posebno imajući u vidu da je Gruzija samo godinu dana ranije, u decembru 2023, dobila status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
Sukobi sa policijom i hapšenja demonstranata
Prve nedelje protesta obeležili su masovni skupovi i intervencije policije koja je protiv demonstranata koristila vodene topove, suzavac i druga sredstva za razbijanje okupljanja.
Tokom narednih meseci protestni pokret se menjao. Veliki skupovi postepeno su ustupali mesto manjim, ali učestalim okupljanjima, pre svega na aveniji Rustaveli u Tbilisiju, ispred zgrade parlamenta.
Vlasti su odgovorile pooštravanjem propisa koji regulišu javna okupljanja, uključujući strože kazne za blokiranje saobraćajnica i nepoštovanje policijskih naređenja.
Prema izveštaju međunarodne organizacije Amnesty International, objavljenom u junu 2026. godine, od početka kontinuiranog protestnog pokreta hiljade građana bile su proizvoljno privedene ili novčano kažnjene, dok je više stotina ljudi, prema nalazima te organizacije, bilo izloženo mučenju ili drugim oblicima zlostavljanja.
Amnesty International navodi i da je više od 150 osoba završilo u zatvoru nakon postupaka koje ocenjuje kao nepravične i politički motivisane.
Organizacija je upozorila da kombinacija novih zakonskih ograničenja, policijskog postupanja i sudskih postupaka značajno sužava prostor za javno izražavanje neslaganja sa vlašću.
Gruzijske vlasti odbacuju tvrdnje da sistematski progone političke neistomišljenike, navodeći da policija i pravosuđe postupaju protiv osoba koje krše zakon, ugrožavaju javni red ili učestvuju u nasilju.
Oktobar 2025. doneo je novu eskalaciju nasilja
Jedan od najznačajnijih trenutaka krize dogodio se 4. oktobra 2025. godine, na dan lokalnih izbora u Gruziji.
Dok je deo opozicije bojkotovao izbore, u Tbilisiju je organizovan veliki antivladin skup. Pojedini organizatori pozivali su na mirnu revoluciju i promenu vlasti.
Tokom okupljanja grupa demonstranata pokušala je da prodre u kompleks predsedničke palate. Policija je intervenisala koristeći vodene topove i biber-sprej, nakon čega su usledila hapšenja i krivični postupci.
Vladajuća stranka saopštila je da je pobedila u svim opštinama na lokalnim izborima, dok je opozicija osporavala politički legitimitet glasanja održanog u uslovima bojkota i izražene polarizacije.
Događaji iz oktobra 2025. dobili su sudski epilog u maju naredne godine.
Sud u Tbilisiju osudio je deset osoba povezanih sa demonstracijama i pokušajem upada u predsednički kompleks. Petorici optuženih izrečene su kazne od po sedam godina zatvora, četvorici po pet godina, a jedna osoba osuđena je u odsustvu na dve godine.
Među osuđenima je i poznati gruzijski operski pevač i aktivista Paata Burčuladze, kome je izrečena sedmogodišnja zatvorska kazna.
Tužilaštvo je optužene teretilo za organizovanje grupnog nasilja i druga krivična dela povezana sa pokušajem nasilne promene vlasti.
Opozicioni predstavnici i organizacije za ljudska prava kritikovali su postupke, ocenjujući da predstavljaju deo šireg pritiska na političke protivnike vlasti.
Oktobar 2026: Pet opozicionih stranaka pred mogućom zabranom
Gotovo dve godine nakon početka kontinuiranih demonstracija, politička kriza u Gruziji dobila je novu dimenziju.
Ustavni sud Gruzije započeo je 21. oktobra 2026. godine razmatranje zahteva za zabranu pet opozicionih stranaka. Postupak je pokrenut na osnovu tužbe koju je podržalo 88 poslanika vladajuće stranke Gruzijski san.
Zahtev se odnosi na Ujedinjeni nacionalni pokret, Koaliciju za promene, Snažnu Gruziju – Lelo, Federalističku partiju i stranku Za Gruziju, koju predvodi bivši premijer Giorgi Gaharija.
Vladajuća partija tvrdi da navedene organizacije predstavljaju opasnost po ustavni poredak, optužujući ih za pokušaje nasilne promene vlasti, podrivanje državnih institucija i delovanje protiv nezavisnosti i teritorijalnog integriteta Gruzije.
Opozicione stranke odbacuju te optužbe, ocenjujući da vlast pokušava da ukloni najvažnije političke konkurente uoči parlamentarnih izbora planiranih za 2028. godinu.
Prema podacima koje je objavio Associated Press, četiri opozicione grupacije obuhvaćene postupkom zajedno su osvojile približno 38 odsto glasova na parlamentarnim izborima 2024. godine.
Ukoliko Ustavni sud prihvati zahtev vladajuće stranke, odluka bi mogla značajno da promeni politički sistem Gruzije, jer bi neke od najvećih opozicionih organizacija izgubile pravo na legalno političko delovanje.
Tokom prvih ročišta, održanih od 21. do 23. oktobra, sud je odbio više procesnih zahteva predstavnika opozicije, uključujući zahteve za dodatno vreme za pripremu odbrane i izuzeće jednog od sudija.
Prvobitno planirana trodnevna rasprava produžena je, a nastavak ročišta zakazan je za 26. oktobar. Prema objavljenom rasporedu, postupak bi trebalo da se nastavi do 30. oktobra.
Konačna odluka još nije doneta, a sud ima rok do juna 2027. godine da odluči o zahtevu.
Organizacije za ljudska prava i pojedini predstavnici Evropske unije upozoravaju da bi zabrana najvećih opozicionih partija mogla ozbiljno da ugrozi politički pluralizam u Gruziji.
Vladajući Gruzijski san, međutim, tvrdi da se ne radi o ukidanju političke konkurencije, već o zaštiti ustavnog poretka od organizacija za koje smatra da deluju protiv države.
Evropske integracije praktično zaustavljene
Politička kriza imala je direktne posledice po odnose Gruzije i Evropske unije.
Iako je Gruzija dobila status kandidata za članstvo u decembru 2023. godine, Evropski savet je tokom 2024. zaključio da je pristupni proces praktično zaustavljen zbog nazadovanja u demokratskim reformama.
Situacija se dodatno pogoršala nakon odluke gruzijske vlade da odloži pokretanje pristupnih pregovora do 2028. godine.
Evropska unija je tokom narednog perioda više puta pozivala gruzijske vlasti da obezbede poštovanje osnovnih prava, omoguće slobodno delovanje medija i civilnog društva i preispitaju sporne zakone.
U martu 2026. godine Evropska komisija donela je odluku o privremenoj suspenziji bezviznog režima za nosioce gruzijskih diplomatskih, službenih i zvaničnih pasoša.
Mera je stupila na snagu 6. marta i predviđeno je da traje 12 meseci, uz mogućnost produženja.
Ona se, međutim, ne odnosi na obične biometrijske pasoše građana Gruzije, za koje bezvizna putovanja u šengenski prostor i dalje važe.
Gruzijska vlada odbacuje ocene da je odustala od evropskog puta, tvrdeći da želi članstvo u Evropskoj uniji, ali ne po cenu, kako navodi, ugrožavanja nacionalnog suvereniteta i bezbednosti.
Vlasti takođe optužuju pojedine opozicione aktere da pokušavaju da uvuku zemlju u sukob sa Rusijom, što opozicija odbacuje.
Gruzija između Rusije i Evropske unije
Politička kriza dodatno je osetljiva zbog geografskog i bezbednosnog položaja Gruzije.
Zemlja se nalazi na Južnom Kavkazu, između Crnog mora, Rusije, Turske, Jermenije i Azerbejdžana, a njen odnos sa Moskvom opterećen je ratom iz 2008. godine i statusom Abhazije i Južne Osetije, regiona koje međunarodna zajednica najvećim delom smatra delovima Gruzije pod ruskom okupacijom.
Upravo pitanje odnosa sa Rusijom predstavlja jednu od glavnih tačaka sukoba između vlasti i opozicije.
Kritičari Gruzijskog sna smatraju da je zemlja poslednjih godina počela da se udaljava od zapadnih partnera i približava političkom modelu u kojem izvršna vlast ima sve snažniji uticaj na institucije.
Vladajuća partija odbacuje takve ocene, ističući da pokušava da vodi pragmatičnu politiku i sačuva mir u zemlji, posebno u okolnostima rata u Ukrajini i složenih bezbednosnih odnosa u regionu.
U takvoj atmosferi, evropske integracije postale su ne samo spoljnopolitičko, već i jedno od centralnih unutrašnjih političkih pitanja Gruzije.
Protesti nisu srušili vlast, ali politička kriza nije završena
Gotovo dve godine nakon što su građani počeli da se okupljaju ispred parlamenta u Tbilisiju, nijedan od ključnih političkih zahteva protestnog pokreta nije u potpunosti ostvaren.
Vladajuća stranka Gruzijski san i dalje je na vlasti, vanredni parlamentarni izbori nisu održani, a pregovori o pristupanju Evropskoj uniji ostaju zaustavljeni.
Istovremeno, demonstracije nisu potpuno prestale, uprkos novim ograničenjima, hapšenjima, visokim novčanim kaznama i zatvorskim presudama.
Posebno pitanje predstavlja budućnost opozicionih partija, o kojoj sada odlučuje Ustavni sud. Ishod tog postupka mogao bi značajno da utiče na mogućnost političkog takmičenja uoči narednih parlamentarnih izbora.
Gruzija je tako ušla u završnicu druge godine kontinuiranih protesta bez političkog dogovora koji bi omogućio izlazak iz krize.
Dok vlast insistira na očuvanju stabilnosti i ustavnog poretka, opozicija nastavlja da zahteva nove izbore, oslobađanje zatvorenih aktivista i povratak evropskim integracijama.
Zbog toga pitanje koje je otvoreno na ulicama Tbilisija krajem 2024. godine ostaje aktuelno i u oktobru 2026: da li će duboke političke podele biti rešene kroz dijalog i izbore ili će sukob vlasti i opozicije dodatno ograničiti prostor za demokratsku političku konkurenciju?
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.