Poverenik: Novinari odgovorni za način oblikovanja informacije i kontekst u kojem je predstavljaju

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević ocenio je da novinari ne mogu biti odgovorni za svaku reakciju javnosti, ali da jesu odgovorni za način na koji oblikuju informaciju i kontekst u kojem je predstavljaju.

„Kritičko izveštavanje i sloboda izražavanja ne isključuju odgovornost da se prepoznaju predrasude, ne podstiče mržnja i ne ugrožava dostojanstvo ljudi. Upravo u tome se ogleda snaga profesionalnog novinarstva“, rekao je Antonijević tokom dvodnevne obuke za novinare o etičkom izveštavanju i suzbijanju govora mržnje, prenela je ta institucija u današnjem saopštenju.

Dvodnevnu obuku „Etičko izveštavanje i uloga medija u suzbijanju govora mržnje“ organizovala je institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti u okviru zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal Facility“ za Zapadni Balkan i Tursku.

„Nije važno samo šta objavljujemo, već i kako o tome govorimo. Izbor reči, naslova, fotografija i sagovornika može da doprinese razumevanju i dijalogu, ali i da podstakne predrasude i učini diskriminaciju prihvatljivom. Upravo zato su profesionalni standardi i etičko izveštavanje važni ne samo za ugled medija već i za društvo u celini“, jedna je od poruka sa te obuke.

Kako se navodi u saopštenju, učesnici su se bavili međunarodnim standardima i praksom Evropskog suda za ljudska prava, granicama slobode izražavanja i kriterijumima za prepoznavanje govora mržnje, a posebno su razmatrani primeri diskriminatornih narativa u medijima i na digitalnim platformama, kao i pitanje kako izveštavati o osetljivim temama bez generalizacija, stereotipa i dodatne stigmatizacije ljudi koji su već izloženi diskriminaciji.

Sa sudijom Višeg suda u Beogradu Nebojšom Đuričićem, novinarkom RTV Ljubicom Gojgić, šefom Odeljenja za postupanje po pritužbama u instituciji Poverenika Reljom Pantićem, predstavnicima REM-a i Saveta za štampu, novinari su razgovarali o međunarodnim standardima, sudskoj praksi i konkretnim primerima diskriminatornih narativa u medijima i na digitalnim platformama.

Kroz praktične vežbe i diskusiju, kako se dodaje, novinari su imali priliku da razmotre kako da prepoznaju granicu između legitimne kritike i govora mržnje, a da pritom ne ugroze slobodu izražavanja i uređivačku nezavisnost.