Vlast u Srbiji teži ka uniformisanju udžbenika: Kritike zbog ideološke pozadine

Vlast u Srbiji sve više teži ka uniformisanju udžbenika za takozvane „identitetske predmete“ (srpski jezik, istorija, geografija, svet oko nas, priroda i društvo, muzičko i likovno u osnovnoj školi), a te tvrdnje, koje se godinama unazad plasiraju, sada su najbliže realizaciji. Predlog izmena Zakona o udžbenicima, koji je usvojila Vlada, predviđa da Zavod za udžbenike izradi jedinstvene udžbenike. Prema rečima premijera Đura Macuta, cilj je „definisanje srpskog obrazovnog prostora“ i sprečavanje „lutanje“ učenika i roditelja. Kritičari smatraju da se time zanemaruje razvoj interkulturalnosti i poštovanja svetske kulturne baštine, a da je primarni cilj „patriotsko“ obrazovanje i jačanje nacionalne svesti.

Tvrdnje o nedovoljnom prisustvu nacionalnih sadržaja u udžbenicima i nastavnim programima često su se pojavljivale, iako su ranije demantovane, poput onih o izostavljanju imena Nikole Tesle ili Milutina Milankovića. Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV) nikada nije sproveo analizu o zastupljenosti nacionalnih sadržaja, što otežava preciznu procenu. Ipak, očigledno je da su nacionalni sadržaji već dominantni u udžbenicima srpskog jezika, istorije, geografije i prirode i društva, gde procenat domaće književnosti u osnovnoj školi prelazi 80%, a u gimnaziji se kreće između 62% i 79%.

Posebna meta kritika su navodi o nedovoljnoj zastupljenosti tema o ustaškim zločinima u NDH i Jasenovcu. Analiza udžbenika istorije za osmi razred, koju su sproveli izdavači, pokazala je da su navodi o pominjanju Jasenovca u jednoj rečenici netačni. Većina udžbenika detaljno obrađuje ovu temu kroz dve lekcije, sa značajnim brojem strana (od 1,5 do 4), istorijskih izvora, dodatnih tekstova i foto-materijala. Svi udžbenici pominju Dianu Budisavljević i navode da tačan broj žrtava Jasenovca nije utvrđen, uz podatak o 700.000 stradalih kao neizostavnom.

Stručna društva nastavnika se nisu oglašavala povodom najavljenih izmena, dok su autori aktuelnih udžbenika uputili peticiju nadležnima. U pismu su istakli da optužbe o manjem kvalitetu udžbenika privatnih izdavača nisu utemeljene, te da svi udžbenici prolaze strogu proceduru odobravanja. Naglasili su da pluralizam pristupa u obrazovanju podstiče kvalitet i da je slobodno tržište dovelo do boljih udžbenika. Podržavaju uvođenje striktnih standarda za predmete od nacionalnog značaja, ali insistiraju da to ne sme biti izgovor za ukidanje slobode izbora i vraćanje monopola. Njihov poziv na stručnu diskusiju, a ne ideološku, je ignorisan.

Istoričar Milivoj Bešlin komentariše da režim, umesto da odgovara na pitanja o kriminalu, korupciji i drugim problemima, menja temu i pokušava da jačanjem „naci-šovinističkih narativa“ ućutka kritičke delove društva. Smatra da je cilj izbacivanje privatnih izdavača sa tržišta radi potpune unifikacije udžbenika, što je karakteristično za nedemokratska društva. Bešlin naglašava da su svi dosadašnji udžbenici pisani po državnim programima i pod strogom kontrolom, te da je retorika režima o „srpskoj istini“ i „vrednosnom okviru našeg naroda“ antinaučna, rasistička i ekstremistička. Prema njegovom mišljenju, krajnji cilj je ideološka kodifikacija, punjenje udžbenika mržnjom i propagandom, te stvaranje „propagandnih klonova i budućih botova“ među mladima.