Tema „sumnjivih bolovanja“ ponovo je pokrenuta u Srbiji, izazivajući debatu između poslodavaca i sindikata. Dok Unija poslodavaca Srbije (UPS) tvrdi da od svojih članova dobija informacije o mogućim zloupotrebama bolovanja, sindikati ističu da je Srbija među zemljama sa najmanjim korišćenjem bolovanja u Evropi.
Svetlana Budimčević iz UPS-a navodi da poslodavci uočavaju problem sumnjivih odsustava kod pojedinaca, što utiče na poslovanje firmi, kolege, pa i na zdravstveni sistem. Ipak, priznaje da nemaju precizne podatke, već se oslanjaju na evidenciju čestih odsustva. Republički fond za zdravstveno osiguranje raspolaže podacima samo za bolovanja duža od 30 dana.
Sa druge strane, predstavnici sindikata osporavaju tvrdnje o „epidemiji lažnih bolovanja“. Dragan Todorović iz Saveza samostalnih sindikata Beograda smatra da su to stereotipi, dok Zoran Ristić iz Sindikata Nezavisnost ističe da je Srbija u grupi pet evropskih zemalja (uz Rumuniju, Bugarsku, Grčku i Poljsku) sa najnižom stopom korišćenja bolovanja. Ristić ne negira postojanje zloupotreba, ali tvrdi da nisu u meri u kojoj se predstavljaju. Sindikalci sugerišu da bi poslodavci, umesto da se žale na bolovanja, trebalo da preispitaju svoj odnos prema zaposlenima, uključujući niske zarade i prisutan mobing.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar predložio je prelazno rešenje do uvođenja sistema e-bolovanja: poslodavci bi spiskove sumnjivih bolovanja dostavljali Ministarstvu privrede, koje bi ih prosleđivalo Ministarstvu zdravlja, a ono direktorima domova zdravlja radi provere. Advokat Milica Mančić Kaćurić upozorava da Ministarstvo privrede nije ovlašćeno za prikupljanje i obradu takvih podataka, te da takav predlog otvara mogućnost za zloupotrebu. Takođe, napominje da poslodavac po zakonu može tražiti formiranje stručne komisije ili poslati zaposlenog na dodatni pregled, ali uz poštovanje privatnosti i odluke lekarske komisije.
Privredna komora Srbije (PKS) vidi rešenje u efikasnijoj proveri bolovanja i skraćenju perioda tokom kojeg poslodavac isplaćuje naknadu (prvih 30 dana). Sindikati sumnjaju da je cela priča pokrenuta sa ciljem rasterećenja poslodavaca od troškova i kritikuju predlog o proverama preko direktora domova zdravlja kao pritisak na lekare.
Svi akteri se slažu da je neophodan dijalog za rešavanje ovog pitanja. Poslodavci se nadaju da će digitalizacija i e-bolovanje pojednostaviti procedure, dok sindikati ističu važnost socijalnog dijaloga između radnika, poslodavaca i države za dugoročno rešenje.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.