Fiskalni savet: Rebalansom budžeta za 2026. neopravdano deficit povećan na 3,5 odsto BDP-a

Rebalans budžeta za 2026. donosi primetno i ekonomski neopravdano povećanje fiskalnog deficita sa tri odsto na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), odnosno za 59 milijardi dinara, naveo je danas Fiskalni savet u oceni Predloga rebalansa državnog budžeta za ovu godinu koji se razmatra u Skupštini Srbije.

Dosadašnja kretanja prihoda i rashoda ukazuju na to da bi, kako je istaknuto, bez rebalansa deficit u 2026. godini iznosio od dva do 2,5 odsto BDP-a.

„Stoga rebalans suštinski pogoršava fiskalni rezultat za više od jedan procentni poen BDP-a. Ovakva vanredna fiskalna ekspanzija bila bi ekonomski opravdana u slučaju naglog pogoršanja privrednih kretanja, kad se budžetskom intervencijom privremeno podstiče tražnja i privredna aktivnost i tako ublažava kriza. Međutim, u 2026. takvih okolnosti nema“, ocenio je Fiskalni savet.

Dodaje se da je „naprotiv, najnovijom projekcijom Vlade prognoza privrednog rasta povećana sa tri odsto na 3,3 odsto“.

U takvoj situaciji, u kojoj je očekivani rast BDP-a Srbije blizak svom potencijalu, dodatno podsticanje tražnje fiskalnom ekspanzijom ne može, kako je ocenio Fiskalni savet, doprineti održivom privrednom rastu, ali može pojačati inflatorne pritiske.

Glavni razlog povećanja deficita jeste, kako je navedeno u oceni preloga rebalansa, o kojem se danas raspravlja u Skupštini Srbije, snažan rast rashoda, pre svega za jednokratna davanja stanovništvu.

Ističe se da se rebalansom republički rashodi povećavaju za oko 172 milijarde dinara, dok prihodi rastu za 112 milijardi dinara.

„Najznačajnija nova politika su jednokratne isplate građanima, u ukupnom iznosu od gotovo 100 milijardi dinara, pri čemu će 71 milijarda biti finansirana iz budžeta, a oko 28 milijardi iz Akcionarskog fonda. Iako su isplate penzionerima diferencirane prema visini penzije, veliki deo programa isplata stanovništvu ostaje neselektivan, izvan sistemskih okvira i privremenog karaktera“, navedeno je u tom dokumentu.

Dodaje se da „to implicira veoma ograničene efekte na smanjenje siromaštva, nejednakosti i na privredni rast, a u aktuelnim makroekonomskim uslovima može čak dodatno podstaći inflaciju“.

Ističe se da bi bez ovih diskrecionih davanja deficit ostao ispod tri odsto BDP-a, odnosno u granicama koje propisuju opšta fiskalna pravila koja su trenutno suspendovana.

Fiskalni savet je, kako je naglašeno, ranije upozoravao da nepotrebna suspenzija tih pravila do 2029. otvara prostor za ad hok vođenje fiskalne politike i narušava njen kredibilitet, a ovogodišnji rebalans predstavlja upravo primer takvog rizika.

Povećanje prihoda u rebalansu u osnovi je, kako je navedeno, realistično, ali se velikim delom oslanja na vanredne neporeske prihode.

Ukupni prihodi povećani su za 112,5 milijardi dinara, od čega poreski za oko 28 milijardi, prvenstveno usled većih prihoda od PDV- a i poreza na dobit.

Istovremeno, privremeno smanjenje akciza na naftne derivate, kako je navedeno, umanjuje prihode za oko 30 milijardi dinara.

Najveća promena odnosi se, istakao je Fiskalni savet, na neporeske prihode, koji su povećani za gotovo 80 milijardi dinara, uglavnom zbog očekivanih uplata dobiti i dividendi državnih preduzeća i NBS.

Ti prilivi su, kako je ocenjeno, „po prirodi volatilni“ i ne mogu se smatrati trajnim izvorom za finansiranje javne potrošnje, a njihovo poreklo u obrazloženju rebalansa nije dovoljno transparentno prikazano.

„Rebalans istovremeno donosi značajne i nedovoljno razjašnjene promene strukture javne potrošnje. Pored jednokratnih davanja, povećavaju se investicije u sektoru odbrane za oko 41 milijardu dinara i subvencije javnim putarskim preduzećima za preko 22 milijarde dinara, bez jasne veze sa novim strateškim dokumentima ili precizno
definisanim prioritetima“, naveo je Savet.

Dodaje se da se istovremeno kapitalni rashodi Republike u drugim oblastima smanjuju za oko 20 milijardi dinara, uključujući pojedine važne saobraćajne i ekološke projekte.

„Deo dodatnih rashoda predstavlja i ispravljanje slabosti inicijalnog budžetskog planiranja, naročito kod socijalne zaštite. Ipak, s obzirom na to da su najveća povećanja rashoda privremenog karaktera, rebalans ne predstavlja
neposrednu pretnju makrofiskalnoj stabilnosti, a javni dug bi tokom 2026. trebalo da ostane ispod 45 odsto BDP-a“, naveo je Fiskalni savet.

Rebalans se, kako je ocenjeno, ovoga puta priprema i usvaja uz nedovoljnu transparentnost i vrlo kratke rokove, a donosi krupne promene u strukturi budžeta i uvodi nove, fiskalno izdašne mere čija su ekonomska opravdanost, kriterijumi i očekivani efekti u brojnim slučajevima nedovoljno obrazloženi.

„Posebno zabrinjava to što se ovako obimne izmene, koje po svom značaju daleko prevazilaze tehničko prilagođavanje budžeta, ponovo razmatraju u izuzetno kratkom roku – od usvajanja Predloga na Vladi do početka plenarne sednice Narodne skupštine protiču svega tri dana, pri čemu se rebalans nalazi na dnevnom redu zajedno sa još 58 tačaka iz složenih i uglavnom tematski raznorodnih oblasti“, ocenio je Fiskalni savet.

Takva praksa, kako je dodao, ostavlja nedovoljno prostora za temeljnu parlamentarnu raspravu i stvara utisak da se rebalans tretira pre svega kao formalni korak, umesto kao prilika da Vlada Narodnoj skupštini i javnosti detaljno obrazloži razloge, prioritete i efekte najbitnijih promena u načinu trošenja javnih sredstava.