Najčešće greške pri tuširanju koje mogu ugroziti kožu i zdravlje

Ako osoba nije oznojena ili vidno prljava, nije neophodno tuširati se svakog dana. Prečesto tuširanje uklanja prirodna ulja i korisne bakterije sa kože, što može dovesti do suvoće, svraba i pucanja kože.

Tuširanje je svakodnevna rutina za mnoge, ali neke navike za koje mislimo da su zdrave mogu zapravo štetiti koži i zdravlju. Evo nekoliko čestih grešaka koje je važno prepoznati i saveta kako ih ispraviti:

Prečesto tuširanje

Ako osoba nije oznojena ili vidno prljava, nema potrebe za svakodnevnim tuširanjem. Prečesto pranje uklanja prirodna ulja i korisne bakterije sa kože, što može izazvati suvoću, svrab i pucanje kože, kroz koje lakše prodiru štetne bakterije. Osim toga, prekomerno tuširanje troši dragocenu vodu. Ipak, ruke treba redovno prati – to ostaje zlatno pravilo.

Agresivni sapuni

Antibakterijski sapuni često uklanjaju i korisne bakterije sa kože, stvarajući prostor za razvoj otpornih i štetnih mikroorganizama. Takođe, jaki sapuni mogu isušiti kožu. Bolji izbor su blagi sapuni sa dodatkom ulja, nežni čistači ili gelovi za tuširanje sa hidratantnim svojstvima. Osobe sa ekcemom ili osetljivom kožom treba da izbegavaju sapune sa mirisima i biraju one bez parfema.

Vlažan peškir – idealno mesto za bakterije

Vlažni peškiri su pogodni za razvoj bakterija, gljivica i plesni. Ako se ne peru redovno, mogu izazvati gljivične infekcije poput atletskog stopala, gljivica na noktima ili bradavica. Peškir bi trebalo prati bar jednom nedeljno, a tokom bolesti ili u vlažnim uslovima i češće. Nakon korišćenja, peškir treba raširiti na držač kako bi se brže osušio.

Nepravilno održavanje lufe

Lufa ili sunđer idealni su za nakupljanje bakterija. Preporučuje se da se čisti jednom nedeljno – kratkim potapanjem u razblaženi rastvor izbeljivača i temeljitim ispiranjem. Iako je praktično držati je u tušu, bolje ju je sušiti na suvom i prozračnom mestu. Prirodnu lufu treba menjati na svaka 3–4 nedelje, a plastične varijante na svaka 2 meseca.

Pretopla voda

Vrući tuševi mogu biti prijatni, posebno zimi, ali topla voda uklanja prirodna ulja i dodatno isušuje kožu. Preporučuje se korišćenje mlake vode i ograničenje trajanja tuširanja na 5 do 10 minuta, naročito kod osoba sa osetljivom kožom, ekcemom ili psorijazom.

Prečesto pranje kose

Većina ljudi ne mora prati kosu svakog dana, osim ako imaju masno teme. Kovrdžava, suva ili hemijski tretirana kosa može se dodatno isušiti prečestim pranjem. Čak i uz svakodnevno vežbanje, preporučuje se pronaći ravnotežu i prati kosu prema individualnim potrebama. S godinama, teme proizvodi manje sebuma, pa kosa zahteva nežniji pristup.

Nedostatak sigurnosnih elemenata

Padovi pri ulasku u tuš ili izlasku iz kade čest su uzrok povreda, posebno kod starijih osoba. Postavljanje sigurnosne ručke i protivkliznih podloga važna je preventivna mera za sve generacije.

Kontaminirana tuš-glava

Tuš-glava sadrži sitne rupice koje zadržavaju vlagu i postaju plodno tlo za bakterije. Tokom tuširanja bakterije se mogu raspršiti i udahnuti. Preporučuje se povremeno skidanje i prokuvavanje tuš-glave, kao i puštanje vrele vode kroz nju barem minut pre tuširanja. Nakon tuširanja, važno je ispustiti što više vode iz tuš-glave.

Suva koža nakon tuširanja

Kreme i losioni najbolje deluju kada se nanesu odmah nakon tuširanja, jer tada zadržavaju vlagu u koži. Idealno ih je naneti u roku od nekoliko minuta nakon brisanja peškirom.

Preterana upotreba sapuna

Nije potrebno sapunom prati celo telo. Dovoljno je nanositi sapun na pazuhe, stopala, prepone, ruke i lice. Ostatak tela može se samo isprati toplom vodom. Upotreba sapuna na osetljivim područjima, poput vagine, može narušiti prirodnu bakterijsku ravnotežu i izazvati iritacije.

Nepravilno tretiranje manjih rana

Manje posekotine nije potrebno štititi od vode prilikom tuširanja. Štaviše, tuširanje može biti idealno za svakodnevno čišćenje rana blagim sapunom i toplom vodom. Nakon tuširanja, ranu treba osušiti i staviti čist zavoj. Ozbiljnije povrede zahtevaju savet lekara.

Nekorišćenje ventilacije

Vlaga koja nastaje tokom tuširanja može dugoročno oštetiti zidove, drvene površine i stvoriti uslove za razvoj plesni. Ventilator ili prozor u kupatilu treba uključivati za vreme i nakon tuširanja kako bi se vlaga raspršila.

Neodržavana zavesa za tuš

Na zavesama se nakuplja sapunica i postaju podloga za razvoj bakterija. Osobama sa slabijim imunitetom to može predstavljati zdravstveni rizik. Preporučuje se redovno pranje ili zamena zavese, piše WebMD, a prenosi 24sata.hr.