Cilj kampanje je podizanje svesti o značaju ranog prepoznavanja i dijagnostikovanja demencije, kao i smanjenje stigme koja prati ovu bolest. Kako je istaknuto na tribini, rano otkrivanje omogućava pravovremeno započinjanje odgovarajućeg lečenja i nemedikamentoznih mera, ali i bolju pripremu obolele osobe i njene porodice za dalji tok bolesti.
U ime Grada Kragujevca tribini je prisustvovala dr Gordana Damnjanović, pomoćnica gradonačelnika za zdravstvenu i socijalnu zaštitu, ljudska i manjinska prava, koja je istakla da Grad posebnu pažnju posvećuje kvalitetu života starijih sugrađana.
Ona je navela da Kragujevac već duže vreme razvija programe namenjene starijim osobama, među kojima je Kutak za kvalitetnije starenje u okviru Crvenog krsta Kragujevac, čiji rad finansira Grad. Podsetila je i da Gerontološki centar ima kapacitete za smeštaj osoba sa demencijom, kao i dnevni boravak namenjen ovoj populaciji.
Damnjanović je ukazala i na značaj prevencije i kontrole faktora rizika, poput visokog krvnog pritiska, povišenog holesterola, nedovoljne fizičke aktivnosti, gojaznosti i dijabetesa, ali i na važnost socijalne uključenosti starijih osoba.
„Ono što najviše doprinosi i što najviše boli jeste usamljenost. Ne smemo dozvoliti da se starije osobe povlače iz društva. Grad čini sve što je u njegovoj nadležnosti kako bi se osećali prihvaćeno i dobrodošlo“, istakla je Damnjanović.
Nadežda Satarić iz Udruženja „Snaga prijateljstva – Amity“ naglasila je da su za bolji odnos prema demenciji neophodni više znanja, razumevanja i podrške.
Kako je navela, stigma kada je reč o demenciji i dalje je velika, zbog čega je važno otvoreno govoriti o bolesti i raditi na smanjenju predrasuda. Ukazala je i na potrebu razvoja dnevnih usluga u zajednici, dnevnih boravaka za osobe sa demencijom i savetovališta za porodice, koje najčešće nose najveći deo tereta brige o obolelima.
Prof. dr Elka Stefanova, neurolog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, govorila je o prepoznavanju prvih simptoma i značaju rane dijagnostike.
Ona je istakla da demencija nije samo poremećaj pamćenja, već da se može ispoljiti i kroz dezorijentaciju u prostoru, promene raspoloženja, povlačenje, teškoće u obavljanju složenijih svakodnevnih zadataka, kao i poremećaje spavanja i govora.
„Demencija počinje kada osoba više ne može da funkcioniše samostalno i kada dolazi do pada samostalnosti i funkcionalnosti“, navela je Stefanova.
Govoreći o očuvanju zdravlja mozga, posebno je izdvojila kontrolu krvnog pritiska, holesterola i dijabetesa, izbegavanje pušenja, umeren odnos prema alkoholu, pravilnu ishranu i fizičku aktivnost.
Učesnici tribine poručili su da rana dijagnoza, osim što omogućava pravovremeno lečenje, predstavlja važan korak ka očuvanju samostalnosti, dostojanstva i kvaliteta života osoba sa demencijom, kao i ka pružanju potrebne podrške njihovim porodicama.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.