Cena nafte opala u svetu

Cene akcija su se danas uglavnom povećale, a cene nafte opale za skoro 7% jer su se SAD i Iran uzdržali od sukoba dok se razgovara o mogućem nastavku pregovora o privremenom sporazumu o prekidu vatre.

Akcije kineskog proizvođača memorijskih čipova CXMT skočile su za čak 466% na tehnološkoj berzi u Šangaju. To je najvrednija kineska kompanija sa procenjenom tržišnom kapitalizacijom od 3,3 hiljade milijardi juana (skoro 490 milijardi dolara).

Pentagon nije odgovorio na pitanja o pauzi u napadima na iranska priobalna područja i infrastrukturu posle skoro dve nedelje jačanja sukoba izazvanog iranskim napadima na brodove koji pokušavaju da prođu kroz Ormuski moreuz.

Tržišta su reagovala sa olakšanjem. Američki fjučersi su skočili rano u ponedeljak, a cena barela sirove nafte marke Brent, međunarodnog standarda, pala je za 6,8% na 85,49 dolara.

Američka referentna nafta pala je za 7% na 83,06 dolara po barelu.

„Naglo povlačenje cena nafte na otvaranju berze je postiglo od iznosa pada cene od samo nekoliko dolara: Olabavilo je geopolitički čvor koji se stezao oko akcija, valuta, obveznica i centralnih banaka tokom većeg dela jula“, rekao je Stiven Ines iz SPI Asset Management-a.

U ranom evropskom trgovanju, nemački indeks DAX je porastao za 1,6% na 25.497,42, a CAC 40 u Parizu je porastao za 0,8% na 8.436,94. Britanski FTSE 100 je porastao za 0,5% na 10.784,00.

Fjučersi za S&P 500 i Dow Jones Industrial Average su porasli za 1%.

Japanski referentni indeks Nikkei 225 porastao je za 0,5% na 64.931,19, dok je Kospi u Južnoj Koreji napredovao za 1% na 6.755,75.

Hongkonški Hang Seng porastao je za 1% na 25.207,18, dok je Shanghai Composite indeks dobio 1,2% na 3.858,25.

U Australiji, S&P/ASX 200 skočio je za 1,4% na 8.894,00.

Tajvanski Taiex pao je za 0,1%, a Sensex u Indiji dodao je 1,1%.

U petak se S&P 500 jedva pomerio, porastavši za manje od 0,1% i zabeleživši drugu uzastopnu nedelju gubitaka prvi put od marta.

Indeks Dow Industrial je porastao za 0,5%. Kompozitni indeks Nasdaq pao je za 0,6%, opterećen oštrim gubicima teškaša poput Micron Technology, koji je pao za 7%, i Broadcom, koji je izgubio 2,7%.

Nedavni skokovi cena energije i nove carinske tarife koje je prošle nedelje objavila administracija američkog predsednika Donalda Trampa mogli bi dovesti do jače inflacije koja odavno pritiska potrošače i nadvija se nad politikom kamatnih stopa Federalnih rezervi.

Fed se sastaje ove nedelje, iako je rastuća inflacija uništila nade u skoro smanjenje kamatnih stopa. Vol strit se naginje potencijalnom povećanju kamatnih stopa kako bi se obuzdale rastuće cene.

Viši troškovi energije odnose veći deo kućnih budžeta koji su se pomerili ka osnovnijim potrebama, poput benzina. Na nivou SAD galon benzina košta 4,11 dolara po galonu, prema AAA. To je i dalje niže nego ovog proleća, jer se sukob u Iranu proširio, ali skoro dolar više nego prošle godine u isto vreme.

„Nafta je ‘porez’ koji se najbrže menja u globalnoj ekonomiji. Kada cena sirove nafte naglo poraste, potrošači to osećaju na pumpama za gorivo, avio-kompanije i transportne kompanije to osećaju u svojim operativnim troškovima, proizvođači to osećaju u svojoj logistici, a centralne banke počinju da brinu da će se početni šok ponude preliti na šira inflaciona očekivanja“, rekao je Ines.

Izveštaji o korporativnim zaradama usmeravaju pažnju na održivost šireg profita od buma u ​​potrošnji na veštačku inteligenciju. Tehnološki giganti poput Alphabet-a i Nvidia-e ulažu značajna sredstva u proširenje kapaciteta veštačke inteligencije, a investitori sve više dovode u pitanje da li će ostvariti profit koji bi opravdao ogromne vrednosti akcija koje su tokom godine gurale tržišta naviše.

Američki dolar je na početku poslovnog dana danas pao na 163,56 japanskih jena sa 163,64 jena. Evro je porastao na 1,1399 dolara sa 1,1398 dolara.