Na brani akumulacije Radoinja u Novoj Varoši trenutno su u toku istražni radovi neophodni za potrebe buduće reverzibilne hidroelektrane (RHE) „Bistrica“, izjavio je pomoćnik izvršnog direktora za proizvodnju u Elektroprivredi Srbije (EPS) Predrag Mlađenović.
„Trenutno su tri istražna rada u toku i mi očekujemo da ćemo u toku ove godine sa njima završiti taj deo obaveza“, rekao je Mlađenović novinarima prilikom obilaska brane Radoinje.
RHE „Bistrica“, kako je kazao, služiće regulaciju potrošnje i proizvodnje električne energije, a sastojaće se od četiri agregata ukupne snage oko 660 megavata kada je reč o turbinskom radu i oko 680 megavata kada je reč o pumpnom radu, kada se voda bude pumpala iz donjeg jezera u gornje jezero.
Mlađenović je objasnio da će se RHE „Bistrica“ sastojati od buduće gornje akumulacije Klak, donje akumulacije – postojeće Potpeć, uz prateću infrastrukturu, koja uključuje tunele, cevovode i mašinsku zgradu.
Istakao je da je do sada za RHE „Bistrica“ završen veliki deo projektne dokumentacije, da je dobijen veliki deo saglasnosti i dozvola i lokacijski uslovi, te da se početkom 2027. godine očekuje i građevinska dozvola, a nakon toga očekuje se i početak pripremnih radova.
Pripremni radovi, kako je rekao, moraju se odraditi pre same izgradnje elektrane i to su izmeštanje magistralnog puta na potezu Bistrica-Priboj, izmeštanje srednjenaponskih dalekovoda od 35 i 10 kw, izmeštanje vodovoda za snabdevanje grada Priboja i izrada pristupnih puteva.
„Sama izrada pristupnih puteva omogućiće stanovnicima ovog kraja, pre svega opština Priboj, Prijepolje i Nova Varoš, lakšu i jednostavniju i bržu komunikaciju“, kazao je on.
Ukazao je i da je gradnja RHE „Bistrica“ i ekološki projekat, ne samo energetski.
„Mi smo prilikom izrade projektne dokumentacije morali da uradimo određene izmene u postojećim dokumentima koji datiraju iz perioda 80-tih godina prošlog veka, gde smo morali kotu buduće akumulacije Klak da oborimo sa kote 813 metara nadmorske visine na kotu 810 metara nadmorske visine da se vode Uvca i Lima ne bi mešale“, naveo je on.
Dodao je i da je projekat RHE „Bistrica“ prilagođen snabdevanju vodom stanovnika Priboja, pošto se ono dobrim delom obavlja iz akumulacije Radoinja.
„Nakon izgradnje RHE ‘Bistrica’, mi ćemo ispuštati određeni biološki minimum, i za buduću branu Klak, koji će biti omogućen upravo sa akumulacije Radoinja, gde ćemo jednim cevovodom, manjeg preseka, tu vodu sa Radoinje odvoditi prema akumulaciji, koja je iz akumulacije Klak, prema delu toka Uvca, koji sada trenutno ne postoji“, precizirao je Mlađenović.
Ocenio je da energetska tranzicija zahteva određene promene u proizvodnji i u Srbiji i u Evropi, i podrazumeva sve veće korišćenje obnovljivih izvora energije, odnosno solarne elektrane i elektrane na vetar.
„RHE ‘Bistrica’ će biti ključna u tom delu. Pogotovo u periodima kada je velika proizvodnja električne energije iz obnovljivih izvora, kada je preko dana jako sunce i kada imamo veliku proizvodnju energije iz fotopanela, a kada je manja proizvodnja u toku noći, RHE ‘Bistrica’ služiće da povuče određenu energiju iz mreže, kako bi sistem u potpunosti bio izbalansiran“, kazao je Mlađenović.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.