Tržišta su reagovala kada je američka vojska prijavila da je udarila pet iranskih tankera kao odgovor na pokušaj raketnog napada na vojne brodove i posle napada Huti pobunjenika, koje podržava Iran, a koji su izazvali požare na naftnim objektima u Saudijsioj Arabiji.
Cene nafte su skočile kada su Izrael i SAD počeli rat sa Iranom krajem februara i od tada znatno osciliraju tokom više od šest meseci. Rat je zaustavio najveći deo polovidbe kroz Ormuski moreuz, uski prolaz kroz koji je prolazila petina svetskog snabdevanja nafte, pre početka rata.
Nafta Brent prodavala se za između 70 do 100 dolara po barelu veći deo marta, aprila i maja. U julu cene su se kretale između 72 i 102 dolara po barelu odražavajući rast ili gubitak nade da će SAD i Iran da se dogovore o planu koji bi dozvolio zarobljenim tankerima da prevoze bezbedno naftu iz Persijskog zaliva.
Analitičari Bank of Amerika ocenili su da je sve manje verovatno da će se postići trajni dogovor pre izbora za američki Kongres, koji se održavaju na pola predsedničkog mandata u novembru, a smatraju da će i posle toga biti teško da se postigne.
Analitičari su povećali prognozu cena nafte za drugu polovinu godine na 83 dolara po barelu zbog upornijih poremećaja u Ormuzu, ali su rekli da i dalje očekuju da će plovidba kroz moreuz postepeno da se poveća. Ako zbog napada saobraćaj nastavi da se blokira cene bi mogle da dostignu 95 do 120 dolara po barelu, dok bi štete koje mogu biti nanete energetskoj infrastrukturi mogle da izazovu skokove cena do 150 dolara po barelu, kažu analitičari.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.