Na današnji dan 24. jul

Na današnji dan, 24. jula 1906. godine, umro je Stevan Sremac, najizrazitiji predstavnik srpske humorističke proze („Ivkova slava“, „Zona Zamfirova“, „Pop Ćira i pop Spira“).

1567 – Škotska kraljica Marija Stjuart (Mary Stuart) primorana je da abdicira zbog antiprotestantske politike. Naredne godine pobegla je u Englesku gde je zatvorena, a nakon 18 godina tamnovanja optužena je za učestvovanje u izdaji i pogubljena.

1701 – Antoan da la Mot Kadilac (Antoine, Mothe Cadillac) osnovao je na obali reke Mičigen trgovački centar Ponšartren, koji se razvio u grad Detroit.

1704 – Britanske snage pod komandom admirala Džordža Ruka (George Rooke) preuzele su Gibraltar od Španaca.

1783 – Rodjen je južnoamerički revolucionar, vojskovodja i državnik Simon Bolivar. Oslobodio je najveći deo Južne Amerike od španske vlasti i bio prvi predsednik Kolumbije i Gornjeg Perua, koji je po njemu nazvan Bolivija.

1799 – Napoleon je izvojevao svoju poslednju pobedu u osvajanju Egipta, potukavši tursku vojsku kod Abukira.

1802 – Rodjen je francuski pisac Aleksandar Dima Otac (Alexandre Duma s Pere), koji se proslavio avanturističkim romanima sa sadržajem iz francuske istorije („Tri musketara“, „Grof od Monte Kristo“, „Kraljica Margo“).

1804 – Srpska potera predvodjena Milenkom Stojkovićem uhvatila je i pogubila na dunavskom ostrvu Ada Kale beogradske dahije Aganliju, Kučuk Aliju, Mulu Jusufa i Mehmeda Fočića.

1824 – Rezultati prvog ispitivanja javnog mnjenja u svetu objavljeni su u američkoj državi Delaver uoči predsedničkih izbora u SAD.

1828 – Rodjen je ruski pisac, književni kritičar i revolucionar Nikolaj Černiševski. Njegovo političko delovanje u carskoj Rusiji prekinuto je progonom u Sibir. Zalagao se da književnost bude orudje društvene kritike, a u delu „Šta da se radi“ izneo je svoje socijalističko-utopijske poglede na društvo.

1883 – Metju Veb (Matthew Webb), prvi čovek koji je 1875. preplivao kanal Lamanš, utopio se prilikom pokušaja da prepliva reku iznad Nijagarinih vodopada.

1923 – U Lozani je potpisan mirovni ugovor izmedju Turske i savezničkih sila kojim se Turska odrekla svih neturskih teritorija koje je izgubila u Prvom svetskom ratu, ali je dobila Jedrene i istočnu Trakiju, čime su definitivno odredjene granice evropskog dela turske države.

1943 – Bombardovanjem Hamburga, savezničko vazduhoplovstvo je u Drugom svetskom ratu počelo operaciju „Gomora“.

1946 – SAD su izvele prvu podvodnu atomsku probu na koralskim ostrvima Bikini u zapadnom Pacifiku.

1967 – Francuski predsednik Šarl de Gol (Charles, Gaulle) završio je svoj govor u Montrealu usklikom „Živeo slobodni Kvebek“, što je izazvalo oštar protest kanadskog premijera Lestera Pirsona (Pearson). De Gol je bio primoran da skrati posetu Kanadi.

1974 – Konstantin Karamanlis (Constantine) je, posle sedmogodišnje vladavine vojne hunte, obrazovao u Grčkoj prvu civilnu vladu i proglasio opštu amnestiju za sve političke zatvorenike.

1974 – Umro je britanski fizičar Džejms Čedvik (James Chadwick), dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1935, koji je 1932. otkrio neutron, a kasnije (1943-45) radio na „Menhetn projektu“ razvoja atomske bombe u Los Alamosu, SAD.

1976 – Američki svemirski brod „Viking 1“ spustio se na Mars da ispita da li postoje mogućnosti za život na toj planeti.

1980 – Umro je britanski filmski glumac komičar Piter Selers (Peter Sellers), koji se proslavio filmom „Dr Strendžlav“ i serijom filmova o detektivu Kluzou (Pink Panter).

1981 – U kineskoj provinciji Sečuan u poplavama je poginulo više od 700 ljudi, a milion i po je ostalo bez domova.

1991 – Umro je američki pisac, poreklom poljski Jevrej, Isak Baševis Singer (Isaac Bashevis), dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1978. Smatra se najznačajnijim modernim piscem na jidišu, mada se njegova dela pojavljuju isključivo u engleskom prevodu („Rob“, „Satana u Goraju“, „Madjioničar iz Lublina“).

1993 – Centralna banka Rusije saopštila je da će u okviru drastične monetarne reforme preduzete u borbi protiv inflacije, iz opticaja povući sve novčanice štampane pre 1992.

1996 – U predgradju Kolomba, glavnog grada Šri Lanke, poginulo je 57, a ranjeno više od 500 ljudi u eksploziji dve bombe podmetnute u prigradski voz, za šta su optuženi tamilski pobunjenici.

2000 – Umro je francuski filmski reditelj Klod Sote (Claude Sautet), koji se proslavio filmom „Vreli asfalt“. Za film „Sasvim obična priča“ 1980. osvojio je Oskara za najbolji strani film.

2005 – Umro je Ričard Dol (Richard Doll) britanski naučnik koji je prvi otkrio vezu izmedju pušenja i raka pluća.

2007 – Pet bugarskih medicinskih sestara i jedan palestinski doktor, osudjeni u Libiji na doživotni zatvor jer su navodno zarazili na hiljade libijske dece HIV virusom, oslobodjeni su nakon dogovora Tripolija i Evropske unije i pušteni iz zatvora u kome su boravili od 1999.

2011 – Umro je Milan Delčić Delča, dramaturg, muzičar i konceptualni umetnik, jedan od pionira jugoslovenskog novog talasa. Njegove najpoznatije pesme su „Beograd spava“, „Sidji do reke“, „Nove godine“, „Izgleda da mi smo sami“.

2013 – U udesu kada je voz na ulasku u stanicu u Santjago de Komposteli (Španija) izleteo iz šina i udario u zid, poginulo je 79 ljudi, a 70 je hospitalizovano.

2014 – Avion „El Alžira“ srušio se iznad severnog Malija na putu ka Alžiru sa 110 putnika i šest članova posade.

2015 – Auto kompanija Fijat-Krajsler povukla je sa tržišta 1,4 miliona automobila i kamiona u Americi, kako bi apdejtovala softver. Odluka je doneta dan nakon što su dva hakera obelodanila da su preko interneta preuzeli kontrolu nad jednim vozilom Džip Čiroki.

2018 – U požarima koji su u zahvatili okolinu Atine poginula je 91 osoba.

2025 – Putnički avion sa 49 putnika i članova posade srušio se u Amurskoj oblasti u Rusiji nakon što je nestao sa radara.

2025 – Tenzije između Tajlanda i Kambodže eskalirale su nakon što je pet tajlandskih vojnika ranjeno u eksploziji nagazne mine. Borbe su se proširile na  šest oblasti, a tajlandska vojska je zatvorila granične prelaze.