Prognoza Unikredit Instituta: Srbiju očekuje rast BDP-a od 3,5 odsto 2027. godine

Centralna i Istočna Evropa (CIE) će ostati jedan od najotpornijih regiona rasta u Evropi, sa domaćom tražnjom, investicijama Evropske unije i smanjenjem energetskih rizika koji podržavaju ekonomsku aktivnost čak i dok se vlade bore sa fiskalnom konsolidacijom i inflatornim pritiscima, ključni su zakljčci najnovijeg kvartalnog izveštaja Unikredit (UniCredit) Investicionog instituta, koji je danas predstavljen domaćim medijima.

U Izveštaju se ističe da se očekuje da će rast BDP-a u većini zemalja CIE ostati u rasponu od dva do tri odsto u ovoj godini, prvenstveno podržan potrošnjom domaćinstava i snažnijom apsorpcijom sredstava EU. 

Ukazano je da je ponovno otvaranje Ormuskog moreuza smanjilo jedan od glavnih rizika od negativnih uticaja na regionalne izglede ublažavanjem zabrinutosti zbog poremećaja u snabdevanju energijom i inflatornog rizika, iako situacija na Bliskom istoku i dalje predstavlja neizvesnost. 

Istovremeno, očekuje se da će nemački fiskalni stimulansi i rashodi za odbranu pružiti dodatni podsticaj regionalnom izvozu od 2027. godine pa nadalje.

Viši saradnik za makroekonomska pitanja za CIE u Unikredit-u Mauro Đorđo Marano ocenio je da CEI nastavlja da pokazuje izuzetnu otpornost. 

„Uprkos fiskalnom prilagođavanju, geopolitičkoj nesigurnosti i strukturnim izazovima u proizvodnji, domaća tražnja ostaje snažan pokretač rasta. Region ulazi u fazu u kojoj će zemlje koje su sposobne da kombinuju fiskalnu konsolidaciju sa investicionim i konkurentnim reformama biti u najboljem položaju da privuku kapital i održe dugoročni rast“, kazao je on.

Marano je naveo da bi, gledajući unapred, snažnija apsorpcija sredstava EU i poboljšanje spoljne tražnje trebalo da podrže šire ubrzanje u celom regionu od 2027. godine.

Novi izveštaj identifikovao je i značajne razlike među zemljama.

Prognozira se da će se Srbija ostvariti rast BDP-a od 2,9 odsto u 2026. i 3,5 odsto u 2027.

Za Poljsku je prognoza da će ostati među zemljama koje najsnažnije rastu i to sa rastom BDP-a od tri odsto i u 2026. i u 2027. godini, uz podršku otporne domaće tražnje.

Očekuje se da će Bugarska ostvariti rast od 2,9 odsto u 2026.

Takođe, očekuje se da će oporavak Mađarske biti postepeniji, sa rastom od 1,3 odsto u 2026. pre nego što se poboljša na 2,5 odsto u 2027. godini kako se investicije budu oporavljale.

Rumunija i Slovačka će verovatno podbaciti u bliskoj budućnosti, jer fiskalna konsolidacija opterećuje ekonomsku aktivnost, pri čemu se za Rumuniju prognozira rast BDP-a od 0,2 odsto u 2026. pre nego što se oporavi na 2,3 odsto u 2027. godinu, pokazala je analiza.

Naglašeno je da inflacija ostaje jedan od ključnih izazova u regionu. 

Bazni efekti, povećanje poreza i šokovi zbog skoka cene energenata podižu inflaciju u raznim zemljama, međutim, očekuje se da će niže cene energenata značajno poboljšati izglede.

Do kraja 2027. godine Unikredit očekuje da će se inflacija vratiti u okvire ciljnih raspona centralne banke u ekonomijama CIE van evrozone.

U Rumuniji bi tako inflacija mogla naglo da opadne već od sredine 2026. godine, uz slabljenje šoka uzrokovanog cenama energenata i slabu potrošačku potražnju koja dodatno smanjuju inflaciju u drugoj polovini 2027. godine.

U Poljskoj bi se, nakon privremenog rasta, inflacija mogla vratiti do blizu 3,5 odsto do kraja godine, a dalje usporavanje ka cilju od 2,5 odsto je verovatno 2027. godine.

U Mađarskoj, kako je navedeno, iznenađenja u vidu blage inflacije i slabljenje pritisaka na cene energenata i hrane ukazuju na to da bi inflacija mogla da se ublaži ka cilju od tri odsto nakon privremenog skoka početkom 2027. godine.

U Češkoj se očekuje stabilizacija blizu 2,8 odsto do kraja 2027. godine.

Očekuje se i da će monetarna politika odražavati očekivano ublažavanje inflacije nakon privremenog efekta skoka cena energenata. 

Mađarska centralna banka će verovatno nastaviti da snižava stope tokom 2026. godine, dok se očekuje da će Poljska, Rumunija i Srbija čekati do druge polovine 2027. godine pre nego što započnu cikluse skromnog ublažavanja. 

U Češkoj će 2027. godine centralna banka verovatno preokrenuti povećanje kamatnih stopa u 2026. godini.

Strateg za tržišta stranih valuta za CIE pri Unikredit-u Ester Gargijan izjavila je postepeno poboljšanje izgleda inflacije stvara povoljnije okruženje za finansijska tržišta, valute i investicione odluke. 

„Iako će se monetarno olakšavanje razlikovati od zemlje do zemlje, kompanije i investitori bi trebalo da imaju koristi od veće makroekonomske stabilnosti i opadajuće inflacije na srednji rok“, kazala je ona.

Dodaje se da fiskalna konsolidacija ostaje ključna tema, jer se vlade širom regiona i dalje se suočavaju sa teškim zadatkom smanjenja deficita uz održavanje podrške ekonomskom rastu.

Očekuje se da će visoka potrošnja na podršku energetici i ulaganja u odbrambeni sektor održati fiskalne deficite povišenim tokom 2026. godine pre nego što postepena stabilizacija počne 2027. godine. 

Politički ciklusi u Poljskoj, Rumuniji i Slovačkoj mogli bi da odlože fiskalnu konsolidaciju. 

U Mađarskoj će deficit ostati visok 2026, ali se očekuje da će fiskalna konsolidacija početi već u drugoj polovini 2026. godine. 

Obnovljeni skokovi cena energenata ili slabiji rast povećali bi rizike od pritiska na suvereni rejting za zemlje sa većim deficitom.

Kako je navedeno, za kompanije koje posluju širom CIE, izgledi ukazuju na kontinuirane mogućnosti uprkos stalnoj neizvesnosti.

Jača potrošnja domaćinstava trebalo bi da nastavi da podržava sektore povezane sa maloprodajom, robom široke potrošnje i uslugama, dok se očekuje da će poboljšanje apsorpcije sredstava EU održati infrastrukturne i investicione aktivnosti. 

Proizvođači bi trebalo da imaju koristi od jače nemačke tražnje na srednjem roku, iako konkurentnost, restrukturiranje automobilske industrije i stalni nedostatak radne snage ostaju strukturni izazovi.

Dodaje se da bi za domaćinstva, otpornost na tržištu rada, pozitivna dinamika plata i umerena inflacija trebalo postepeno da poboljšaju kupovnu moć u većem delu regiona. 

Kako se inflacija približava ciljevima centralnih banaka i kamatne stope počinju da se vremenom smanjuju, očekuje se da će se uslovi finansiranja hipoteka i potrošačkih kredita takođe poboljšati, iako će se tajming značajno razlikovati od zemlje do zemlje, pokazala je kvartalna analiza Unikredit Investicionog instituta.