Srbija među zemljama sa najnižom stopom primene alternativa zatvorskoj kazni

Srbija je među zemljama Evrope sa najnižom stopom osoba pod nadzorom probacione službe, iako primena sankcija i mera koje se izvršavaju u zajednici umesto u zatvoru,  beleži rast, pokazalo je novo godišnje istraživanje Saveta Evrope.

Prema podacima danas objavljene Godišnje kaznene statistike Saveta Evrope o osobama pod nadzorom probacionih službi (SPACE II za 2025), između januara 2024. i januara 2025, ukupan broj osoba pod nadzorom probacionih službi povećan je u Srbiji za 12 odsto, što je svrstava među zemlje sa značajnim rastom.

Na  evropskom nivou,  prema podacima iz 32 probacione službe, ukupan broj osoba pod nadzorom između januara 2024. i januara 2025. porstao je za 2,7 odsto.

Istovremeno, gotovo polovina evropskih zatvorskih sistema prijavljuje prenatrpanost ili da su zatvori gotovo u potpunosti popunjeni, pokazala je Godišnja kaznena statistika Saveta Evrope o zatvorskoj populaciji za 2025. (SPACE I), objavljena u maju.

Istraživanje SPACE II sadrži podatke iz 48 probacionih službi u 46 država članica Saveta Evrope o osobama kojima su izrečene sankcije ili mere koje se izvršavaju u zajednici, uključujući alternative lišenju slobode, kao što su elektronski nadzor, rad u javnom interesu, kućni pritvor, tretmani, polusloboda i uslovni otpust.

Prema podacima iz istraživanja SPACE II,   31. januara 2025.  ukupno 1.433.011 osoba bilo je pod probacionim nadzorom 36 probacionih službi koje su dostavile podatke, što odgovara srednjoj evropskoj stopi od 154 osobe pod probacionim nadzorom na 100.000 stanovnika.

Stope osoba pod probacionim nadzorom, međutim, veoma se razlikuju od zemlje do zemlje što odražava različite pristupe i prakse u oblasti krivičnog pravosuđa, navodi SE.

U januaru 2025. godine, najviše stope osoba pod probacionim nadzorom zabeležene su u Poljskoj (652 osobe pod probacijom na 100.000 stanovnika), Turskoj (495), Gruziji (468), Jermeniji (430) i Albaniji (387).

Najniže stope probacije beleže se  u Crnoj Gori (16), Grčkoj (21), Severnoj Makedoniji (31),  Švajcarskoj (44), Srbiji (47), Bugarskoj (48), Finskoj (72), Islandu (86) i Hrvatskoj (89).

Značajan rast stope osoba pod probacionim nadzorom imaju Jermenija (65 odsto), Severna Makedonija (63 odsto), Hrvatska (14 odsto) i Srbija (12 odsto), dok je broj osoba pod nadzorom značajno smanjen u Crnoj Gori (-33 odsto), Gruziji (-22 odsto) i  Albaniji (-21 odsto).

U odnosu na broj zatvorenika najviše pojedinaca pod probacionim nadzorom ima u  Jermeniji (492 na sto zatvorenika), Poljskoj (344) i Holandiji (313).

Nasuprot tome, najmmanje  imaju Crna Gora (7,8 osoba pod probacijom na 100 zatvorenika), Grčka (19) i Severna Makedonija (21), dodaje se u istraživanju.

Procentualno više osoba pod probacionim nadzorom nego zatvorenika  u odnosu na broj stanovnika beleži se u većini zemalja, s izuzetkom Crne Gore, Grčke, Severne Makedonije, Švajcarske, Srbije, Bugarske, Hrvatske i Azerbejdžana, gde je stopa zatvorenika na 100.000 stanovnika bila viša od odgovarajuće stope osoba pod probacionim nadzorom.

Žene su činile 10,7 odsto ukupne populacije osoba pod probacionim nadzorom, u poređenju sa 5,4 odsto zatvorske populacije, pokazalo je istraživanje SPACE II koje Univerzitet u Lozani svake godine sprovodi za Savet Evrope i koje
pruža pregled sankcija i mera koje se izvršavaju u zajednici, poznatih i kao alternative kazni zatvora, u državama članicama Saveta Evrope.

Savet Evrope preko svojih tela već dugo podržava primenu alternativa kazni zatvora, jer smatra da one mogu efikasno doprineti reintegraciji prestupnika u društvo i unapređenju funkcionisanja zatvorskih sistema.

Evropska pravila Saveta Evrope o sankcijama i merama koje se izvršavaju u zajednici podstiču vlade da obezbede njihovu primenu na srazmeran i pravičan način, uzimajući u obzir izvršena krivična dela i profil prestupnika, navodi se u saopštenju iz Strazbura.