Ona je učestvovala na plenarnoj sesiji „Pravedna ekonomija: Bolji okvir za dobrobit ljudi i očuvanje planete“, kao i na panelu „Izazov srednjeg dohotka u Aziji: produktivnost, institucije i regionalna saradnja“, gde je govorila o izazovima sa kojima se suočavaju zemlje srednjeg dohotka, posebno u kontekstu klimatskih promena, produktivnosti, obrazovanja i institucionalnih reformi.
Govoreći o odnosu ekonomskog razvoja i zaštite životne sredine, Diflo je istakla da se u mnogim zemljama često stvara utisak da postoji neizbežan sukob između cilja da se unapredi životni standard stanovništva i potrebe da se smanje emisije i zagađenje. Ipak, kako je naglasila, taj odnos nije toliko jednostavan niti nužno suprotstavljen.
„Ne može se reći da rast treba slediti po svaku cenu, čak i po cenu zagađenog vazduha, jer zagađen vazduh ubija veliki broj ljudi“, poručila je Diflo, ističući da posledice zagađenja nisu samo ekološko, već i zdravstveno, ekonomsko i razvojno pitanje.
Prema njenim rečima, zagađenje vazduha ima direktne posledice po zdravlje ljudi, smrtnost i produktivnost, zbog čega mora biti deo ekonomskog promišljanja i javnih politika. Kako je navela, pokazatelji koji se odnose na emisije i zagađenje trebalo bi da budu deo ciljeva politika jednako kao i privredni rast.
„Mislim da indikatori onoga što se dešava sa emisijama i zagađenjem treba da budu deo ciljeva javnih politika koliko i rast“, istakla je Diflo.
Govoreći o ljudskom kapitalu i ulozi obrazovanja u izlasku iz zamke srednjeg dohotka, Diflo je ukazala na to da obrazovni sistemi moraju biti bolje prilagođeni stvarnom nivou znanja dece. Kao jedan od ključnih problema izdvojila je pristup u kojem se veoma različita deca obrazuju po jedinstvenom i često preambicioznom kurikulumu, bez dovoljno prostora da se nastava prilagodi njihovim stvarnim potrebama.
Kako je objasnila, obrazovni sistemi koji se fokusiraju samo na završavanje programa, umesto na realno razumevanje gradiva, rizikuju da veliki broj učenika ostave iza sebe. Zbog toga je, prema njenim rečima, važno graditi sisteme koji prepoznaju postojeće znanje dece, razvijaju osnovne veštine i omogućavaju da obrazovanje bude primenljivo u svakodnevnom životu.
Ester Diflo je govorila i o uticaju klimatskih promena za koje se predviđa da će uzrokovati deset puta više smrti ljudi u siromašnim zemljama, nego u bogatim. Upozorila je da porast temperatura usled klimatskih promena povećava smrtnost stanovništva, pogotovo za vreme ekstremnih toplotnih talasa. Ukazala je i na značaj smanjenja emisija ugljen-dioksida u cilju ublažavanja posledica globalnog zagrevanja.
Svetski kongres ekonomista održava se u Sava centru od 22. do 26. juna, u organizaciji Međunarodne ekonomske asocijacije i Saveza ekonomista Srbije, pod pokroviteljstvom Vlade Srbije. Kongres okuplja više od 1.000 učesnika iz celog sveta, uključujući vodeće ekonomiste, dobitnike Nobelove nagrade, ugledne naučnike i kreatore javnih politika.
Tokom pet dana Kongresa biće održano 12 plenarnih sesija i plenarnih panela, kao i više od 200 paralelnih panela. Među ključnim temama su budućnost globalizacije, odnos globalizma i nacionalizma, multilateralizma i bilateralizma, kao i demokratije i autokratije.
Šta vi mislite?
Još nema komentara. Budite prvi koji će otvoriti diskusiju.