Tramp rekao da su se danas sastali američki i iranski zvaničnici

U vreme burno i za svet, i za njegov predsednički mandat branio je svoju odluku da zarati s Iranom, istakavši da je pokazao odlučnost, dok su se drugi lideri kolebali.

Tramp je ipak nagovestio da je možda nalazi na prekretnici u tom ratu, istovremeno pozivajući Islamsku Republiku da u potpunosti ponovo otvori Hormuski moreuz i vrati se za pregovarački sto da bi se našlo rešenje za okončanje sukoba.

„Preda mnom je velika odluka”, rekao je Tramp u govoru i nastavio: „Da li će biti postignut sporazum sa Iranom koji će im omogućiti da se obnove i izgrade daleko veću zemlju nego što je ikada bila – možda jednu od najvećih na Bliskom istoku ili čak u svetu? Ili ću uništiti Islamsku Republiku, i to brzo, ne dajući joj više nikada priliku da ubija i uništava ljude i zemlje?”.

Predsednik je ovo izjavio tokom svog sveobuhvatnog govora tom međunarodnom telu, u kojem je takođe pohvalio ovogodišnju vojnu operaciju SAD sa ciljem svrgavanja venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura s vlasti, kao i novi sporazum o proširenju američkog vojnog prisustva na Grenlandu, dok se istovremeno usprotivio zahtevima za strožom regulacijom industrije veštačke inteligencije.

Ipak, u središtu njegovog govora bila je snažna odbrana rata i odbacivanje stava da je Iran pokazao određeni stepen otpornosti.

„Teroristički režim se loše ponaša, ne zato što su jaki i sigurni u sebe, već zato što su slabi i očajni”, rekao je Tramp.

Tramp je optužio Iran da odugovlači sa postizanjem sporazuma o ponovnom otvaranju Hormuskog moreuza i pregovorima o okončanju rata, čekajući da novembarski izbori poslanika u Sjedinjenim Državama. Insistirao je na tome da ta taktika neće uticati na njegov pristup sukobu.

Veći deo iranske delegacije napustio je salu dok je Tramp oštro kritikovao Islamsku Republiku.

Trampov spoljnopolitički pristup, a posebno njegova odluka da zarati s Iranom, ugrožava nade njegovih Republikanaca da će zadržati kontrolu nad oba doma Kongresa SAD na predstojećim izborima. Uprkos tome, Tramp je u govoru izneo stav da je svet bolje mesto zahvaljujući njegovom vođstvu.

„Kao predsednik najizvanrednije države u istoriji”, rekao je Tramp, „ne želim da dozvolim da opasnosti rastu i čekaju neki drugi dan. Ne verujem u to da treba pustiti probleme da se pogoršavaju“.

U prošlogodišnjem govoru u UN Tramp je tvrdio da su SAD „uništile” iranske nuklearne kapacitete pošto je naredio bombardovanje tri ključna postrojenja u junu 2025. godine, ali sada je opet govorio Generalnoj skupštini dok se bliži kraj sedmog meseca njegovog novog rata protiv Irana – sukoba za koji on tvrdi da je neophodan da bi se otklonila nuklearna pretnja koju Iran predstavlja.

Rat je postao složeniji, iako su napadi Sjedinjenih Država i Izraela eliminisali veći deo iranskog državnog vrha i uništili njegove vazduhoplovne i pomorske snage, dok je američka blokada izvoza iranske nafte dovela ekonomiju Teherana u stanje potpunog rasula.

Rat i dalje izaziva nemir na tržištu energenata, a cene nafte ostaju visoke. Saudijska Arabija je ovog meseca zatvorila ključni naftovod koji je služio kao alternativni kanal za transport nafte blokirane u Zalivu. Kraljevina se na taj korak odlučila nakon što su taj naftovod napali militanti iz Iraka koje podržava Iran.

Istovremeno, zbog teritorijalnog širenja jemenskih pobunjenika Huta – još jedne grupe koju podržava Iran, u blizini moreuza Bab el Mandeb plovidba tankera ka Crvenom moru postala je izuzetno rizična.

Ipak, Tramp je ponovo istakao da su visoke cene nafte privremeni problem koji će nestati kada se rat završi.

Cene nafte će naglo pasti, čak i ispod nivoa na kojem su bile na početku sukoba”, tvrdio je Tramp u govoru. „A u Sjedinjenim Državama su bile veoma niske. Zaista niske”.