Dua Lipa, Ser Elton Džon, Ser Ijan Mekelen i Florens Velč su na listi zvezda koje od britanskog premijera traže zakonsku zaštitu od veštačke inteligencije (AI), piše Beta.
U pismu više od 400 britanskih muzičara, pisaca i drugih umetnika Ser Kiru Starmeru kaže se da bi propust da im se pruži ta zaštita značio da oni „poklanjaju“ svoj rad tehnološkim firmama.
U opasnosti je, pišu oni, i „položaj Velike Britanije kao kreativne sile“.
Oni žele da premijer podrži izmenu Zakona o korišćenju i pristupu podacima koja bi od programera zahtevala da poštuju vlasnike autorskih prava pri korišćenju njihovog materijala za obuku AI modela.
Portparol Vlade je rekao da se razmatra paket mera „za kojeg se nadamo da će funkcionisati u oba sektora“ i da „nikakve promene neće biti razmatrane osim ako ne budemo potpuno zadovoljni da su u korist stvaralaca“.
Među ostalim potpisnicima su pisac Kazuo Išiguro, dramaturg Dejvid Hare, pevači Kejt Buš i Robi Vilijams, kao i Koldplej, Tom Stopard i Ričard Kertis.
Potpisao je i Ser Pol Makartni, koji je u januaru rekao za Bi-Bi-Si da je zabrinut da će AI oteti umetnička dela.
Potpisnici kažu da se njihova zabrinutost može zadovoljiti ako Vlada podrži amandman koji je baronica Biban Kidron predložila uoči ključnog glasanja u Domu lordova koje će biti u ponedeljak.
Taj amandman bi, kažu, „omogućio i programerima i kreatorima AI da razviju režime licenciranja koji će omogućiti da opstane sadržaj koji je kreirao čovek“.
Međutim, ne slažu se svi sa pristupom umetnika.
Džulija Vilemins, suosnivačica istraživačkog Centra za britanski napredak, rekla je za Bi-Bi-Si da bi takvi predlozi mogli da ometu jačanje Velike Britanije, a „ne bi sprečile inostrane firme da koriste sadržaj britanskih kreativnih industrija“.
„Restriktivan režim autorskih prava bi sprečio razvoj veštačke inteligencije, ohladio domaće inovacije i direktno naštetio ekonomiji Ujedinjenog Kraljevstva“, rekla je ona.
Sve je veća zabrinutosti umetnika zbog uključivanja njihovih dela i materijala zaštićenog autorskim pravima u podatke koji se koriste za razvoj generativnih sistema AI.
Ti sistemi koji mogu proizvesti novi sadržaj kao odgovor na jednostavne tekstualne upite, postaju sve popularniji i dostupniji potrošačima.
Ali njihove mogućnosti prate zabrinutost i kritika zbog upotrebe podataka i velike potražnje za električnom energijom.
U februaru su umetnici, uključujući Eni Linoks i Dejmona Albarna, objavili „nemi album“ u znak protesta zbog vladinih izmena zakona o autorskim pravima.
Vlada je sprovela konsultacije o svom predlogu da se programerima omogući da za razvoj svojih modela koriste sadržaj stvaralaca objavljen na internetu, osim ako nosioci prava ne odluče da to izričito odbiju.
Pisac Išiguro je govoreći za Bi-Bi-Si pitao: „Zašto je pravedno i pošteno, a i razumno, menjati naše cenjene zakone o autorskim pravima u korist velikih korporacija i na račun pojedinačnih pisaca, muzičara, filmskih stvaralaca i umetnika?“.
Taj dobitnik Nobelove nagrade je dodao da je „od suštinske važnosti da to (vlasti) shvate“.
Poslanici su nedavno odbacili poseban amandman baronice Kidron da programere veštačke inteligencije učini odgovornim po zakonu o autorskim pravima u Velikoj Britaniji.
Sada ona kaže da bi obaveze transparentnosti za tehnološke firme po novom predloženom amandmanu mogle da podrže razvoj ugovora kreatora i kompanija o licenciranju.
„Velika Britanija je u jedinstvenoj poziciji da zauzme svoje mesto kao globalni igrač u međunarodnom lancu snabdevanja veštačkom inteligencijom, ali da bi se iskoristila ta prilika potrebna je transparentnost predviđena mojim amandmanima koji su neophodni za stvaranje živahnog tržišta licenciranja“, rekla je baronica Kidron.
