Sve lošiji rezultati učenika Srbije na PISA testu

Učenici iz Srbije su ostvarili lošije rezultate na PISA testiranju 2025. godine u odnosu na prethodne cikluse testiranja, saopštila je danas Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) koja sprovodi ovo istraživanje.

Prosečni rezultati u matematici, čitanju i nauci u Srbiji bili su slabiji nego 2022, 2018. i 2012. godine i niži od proseka u zemljama OECD u sve tri oblasti, navodi se u analizi za Srbiju.

Udeo učenika koji su ispod nivoa dva, koji predstavlja osnovni nivo funkcionalne pismenosti, povećao se od 2018. za 13 procentnih poena u matematici, za 10 u čitanju, dok se u nauci nije mnogo promenio.

U odnosu na 2022. razlika između učenika sa najboljim rezultatima i najslabijih nije se značajno promenila u matematici i nauci, dok se u čitanju povećala.

„Rezultati PISA testa za 2025. se znatno razlikuju od prethodnih rezultata. Ove promene su primećene u kontekstu rasprostranjenih štrajkova studenta i nastavnika u godini pre testiranja“, saopštio je OECD, dodajući da taj kontekst treba imati na umu prilikom tumačenja rezultata testiranja.

Minimalni nivo znanja (nivo dva ili viši) u sva tri predmeta u Srbiji ima manji procenat učenika od proseka OECD.

Taj nivo dostiglo je 57 odsto učenika na testu iz nauke (prosek OECD je 74 odsto), 47 odsto iz matematike (65 odsto u OECD) i 52 odsto iz čitanja (69 odsto u OECD).

Najbolje rezultate (nivo pet ili šest) u Srbiji je postigao jedan odsto učenika iz nauke, dok je u OECD prosek sedam odsto, dva odsto iz matematike, u odnosu na osam odsto u OECD, i jedan odsto iz čitanja, u odnosu na šest odsto u OECD.

Takođe, u rešavanju računarskih problema prosečan rezultat učenika iz Srbije bio je niži od proseka u zemljama OECD.

Prema istraživanju, 63 odsto učenika iz Srbije je za sebe reklo da su radoznali o mnogo različitih stvari, a 28 odsto smatra da je škola bila gubljenje vremena.

Učenici u Srbiji su rekli da u školi koriste digitalne uređaje 1,1 sat u proseku za aktivnosti učenja, a jedan sat u slobodno vreme provedeno u školi.

Četvrtina učenika je izjavila da njihove vršnjake često ometa upotreba digitalnih uređaja tokom većine ili svih časova iz prirodnih nauka.

U izveštaju se navodi da je u Srbiji 2025. godine 48 odsto učenika pohađalo škole u kojima je zabranjena upotreba mobilnih telefona, dok je 2022. ta zabrana bila primenjivana u 17 odsto škola.

Više od polovine (52 odsto) učenika je reklo da je koristilo veštačku inteligenciju kao pomoć u učenju najmanje jednom sedmično, više od proseka u zemljama OECD (46 odsto).

Veštačku inteligenciju koriste i za preliminarna istraživanja o novoj temi, sumiranje teksta koji treba da pročitaju i za pismene zadatke.

Samo 12 odsto je reklo da nikada ili gotovo nikada ne koristi AI četbotove ni za jedan školski zadatak.

U Srbiji je 14 odsto učenika prijavilo da su bili žrtve nekog oblika maltretiranja nekoliko puta mesečno (prosek u OECD je 20 odsto), što je više nego 2022.

Istraživanje je obuhvatilo i nauku o životnoj sredini, a u Srbiji je 56 odsto učenika dostiglo najmanje osnovni nivo znanja, manje od proseka u zemljama OECD (74 odsto).

Većina učenika (79 odsto) veruje da mogu pozitivno uticati na životnu sredinu, 82 odsto veruje da se ekološki problemi mogu rešiti kolektivnom akcijom, a 63 odsto je reklo da su zainteresovani da doprinesu zaštiti životne sredine u svojim budućim poslovima.

Program za međunarodno ocenjivanje učenika (PISA) procenjuje znanje, veštine i stavove 15-godišnjaka u zemljama članicama OECD. Testovi istražuju koliko učenici mogu da rešavaju kompleksne probleme, kritički razmišljaju i efikasno komuniciraju, a rezultati daju uvid u to koliko dobro obrazovni sistemi pripremaju učenike za izazove stvarnog života i budući uspeh.

U najnovijem istraživanju u Srbiji je učestvovao 7.041 učenik iz 178 škola, od ukupno oko 55.300 15-godišnjih učenika.

Na globalnom nivou, PISA testove prošle godine je radilo više od 760.000 đaka iz 91 zemlje i ekonomije od oko 33 miliona petnaestogodišnjaka u svetu.

Najbolje rezultate na testu imali su učenici iz četiri kineske jurisdikcije i Singapura a među 10 zemalja čiji su učenici pokazali dobro znanje su i Estonija, Japan, Južna Koreja, Makao (Kina), kineski Tajpej i Velika Britanija.

Ukupne performanse petnaestogodišnjaka iz zemalja OECD su u padu sa najnižim prosekom u sve tri oblasti do sada, upozorio je OECD.

Neke zemlje registrovale su međutim unapređenje i među zemljama OECD Kostarika, Slovačka, Turska i Britanija zabeležile su povećanje broja poena u nauci od 2022.

OECD navodi da je kod čitanja registrovan posebno oštar pad u poslednje tri godine, uključujući veština koje su najvažnije u dobu veštačke inteligencije – procena informacija, povezivanje više izvora i kritičko razumevanje pročitanog.

Ukazuje se i na udvostručenje broja slučajeva „brzopletog čitanja“ (kada učenici čitaju ali netačno) na devet odsto između 2018. i 2025.