Zdrava ishrana preskupa svakom trećem čoveku u svetu

Svaki treći stanovnik planete, odnosno 2,69 milijardi ljudi, ne može da priušti raznovrsnu ishranu koja zadovoljava energetske i hranljive potrebe, navodi se u novom izveštaju pet agencija UN i upozorava da će biti potreban ogroman rad da bi se postigao globalni cilj nulte gladi do 2030.

Globalna glad je u 2025. bila treću uzastopnu godinu u padu i pogađala je 7,8 odsto ljudi prema 8,1 odsto u 2024. Takođe se pojavio znak da je dugotrajni trend rasta gladi u Africi zaustavljen.

Međutim, udeo ljudi koji ne mogu da priušte zdravu ishranu ostaje „ekstremno visok“, rekao je za britanski dnevnik Gardijan vodeći ekonomista Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO) Maksimo Torero, jedan od autora izveštaja.

U godišnjem izveštaju o stanju bezbednosti hrane i ishrani u svetu za 2006. izračunato je da zdrava ishrana košta 4,28 dolara usklađeno sa paritetom kupovne moći dnevno.

„Linija ekstremnog siromaštva je tri dolara po osobi“, rekao je Torero i dodao da zdrava ishrana košta znatno više.

On je rekao i da su vlade obično fokusirane na subvencionisanje cerealija i skrobnih namirnica a ne mesa, voća, povrća i mlečnih proizvoda.

„To znači kalorije ali ne raznovrsnost ishrane“, rekao je Torero i istakao uticaj takve ishrane na stopu gojaznosti i bolesti poput kancera i dijabetesa.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) pokazuju da je gojaznost kod odraslih porasla sa 12 odsto u 2012. na 16 procenata u 2024.

„Veoma je hitno. Gojaznost (među odraslima) raste tako brzo da moramo intenzivno da nastojimo da minimuzujemo rizike i skrivene troškove koje će značajan rast gojaznosti doneti“, rekao je Torero, preneo je Gardijan.

Torero je pozvao da se ulaže u infrastrukturu, istraživanja i razvoj jer neki modeli iz izveštaja ukazuju da bi efikasniji lanci snabdevanja mogli da smanje troškove mesa i mlečnih proizvoda, kao i voća i povrća.

On je predložio i nove politike za podsticanje veće potrošnje voća i povrća kako bi se umanjio ekonomski uticaj zdravstvenih problema povezanih sa lošom ishranom.

U Africi u prošloj godini 66,6 odsto stanovništva nije moglo da priušti zdravu ishranu, što je više nego dvostruko više nego u Aziji ili Latinskoj Americi.

Afrika je prvi put postala kontinent sa najviše gladnih, oko 309 miliona, prestigavši Aziju sa 292 miliona, pokazao je izveštaj agencija UN.

Torero kaže da je rast uglavnom vodio veći rast populacije u Africi, pri čemu udeo gladnih u stanovništvu zapravo počinje da se smanjuje „prvi put posle mnogo godina“.

Autori izveštaja su FAO, SZO, UNICEF, Svetski program za hranu UN i Međunarodni fond za poljoprivredni razvoj.