1522 – Španski moreplovac Huan Sebastijan del Kano (Juan Sebastian, Cano) je završio prvo putovanje oko sveta, koje je Fernando Magelan (Magellan) započeo 1519. s pet brodova i 270 mornara. Del Kano je preuzeo komandu kada su 1521. Magelana ubili filipinski urodjenici i vratio se u Španiju sa jednim brodom i 18 mornara.
1566 – Umro je turski sultan Sulejman II Veličanstveni. Tokom njegove 46-godišnje vladavine Otomansko carstvo dostiglo je vrhunac moći i najveće teritorijalno proširenje. Umro je prilikom opsade Sigeta u trećem pohodu na Beč.
1688 – Austrijska vojska, pod komandom bavarskog kneza Maksimilijana Emanuela (Maximilian), uz pomoć srpskih dobrovoljaca, savladala je otpor Turaka i ušla u Beograd. Turci su ga ponovo zauzeli 1690.
1729 – Rodjen je nemački pisac i filozof racionalizma Mozes Mendelson (Moses Mendelssohn), osnivač jevrejskog prosvetiteljskog pokreta u Nemačkoj i tvorac prve moderne jevrejske filozofije religije.
1757 – Rodjen je francuski general i državnik Mari Žozef (Marie Joseph), markiz od Lafajeta (La Fayette), nazvan „herojem dva sveta“ u Američkom ratu za nezavisnost gde se borio protiv Britanaca (1777-81). Po povratku u Francusku bio je predstavnik plemstva u Skupštini i zastupnik liberalnih ideja.
1860 – Rodjena je američka pacifistkinja i društvena reformatorka Džejn Adams (Jane Addams), dobitnica Nobelove nagrade za mir 1931. Rešavala je socijalne probleme i bila predsednik Medjunarodne ženske lige za mir i slobodu.
1898 – Holandska kraljica Vilhelmina (Wilhelmina) stupila je na presto. Na isti dan 1948. kraljica je abdicirala u korist kćerke princeze Julijane (Juliana).
1901 – U Bafalu je anarhista Leon Čolgos (Czolgosz) izvršio atentat na predsednika SAD Vilijema Mekinlija (William McKinley). Mekinli je od rana umro nedelju dana kasnije, a 14. septembra novi predsednik SAD postao je Teodor Ruzvelt (Theodore Roosvelt).
1914 – Francuske trupe su uz pomoć britanskog ekspedicionog korpusa krenule u kontraofanzivu na frontu dugačkom 500 kilometara, čime je počela prva velika bitka na reci Marni u Francuskoj u Prvom svetskom ratu, u kojoj je za četiri dana nemačka vojska pretrpela težak poraz.
1914 – Na zahtev saveznika da posle pobede na Ceru u Prvom svetskom ratu preduzme ofanzivu preko granice, srpska vojska je počela operacije protiv Austrijanaca u Sremu i istočnoj Bosni, poznate kao Bitka na Drini. Borbe su trajale do 11. novembra, kada je srpska vojska bila prisiljena da se povuče.
1940 – Rumunski kralj Karol II Hoencolern (Carol Hohenzollern) je u Drugom svetskom ratu pod pritiskom Sila osovine abdicirao u korist sina Mihajla.
1965 – Napadom indijske avijacije na pakistanski grad Lahor počeo je rat Indije i Pakistana zbog Kašmira. Sukob je okončan 25. septembra posredstvom UN.
1966 – Skupštinski kurir Dimtrik Cafondas (Dimtric Tsafondas) ubio je južnoafričkog premijera Hendrika Frenša Fervuda (Frensch Verwoerd) za vreme parlamentarne debate u Kejptaunu. Kao premijer od 1958, Fervud je doneo najveći broj zakona sistema aparthejda u Južnoj Africi.
1968 – Afrička kraljevina Ngvani (Svazilend) stekla je nezavisnost od Velike Britanije čiji je posed bila od 1881.
1970 – Palestinski teroristi su oteli četiri aviona koja su letela iz Evrope u Njujork. Narednog dana u Kairu je zapaljen „boing 747“ kompanije „Pan ameriken“, a dva „boinga 707“ dignuta su u vazduh 12. septembra u Jordanu. Četvrti avion se spustio u London, a otmičarka Lejla Kaled (Leila Khaled) je uhapšena.
1975 – U zemljotresu u istočnoj Turskoj 2.350 ljudi je poginulo, a 3.000 je povređeno.
1988 – Dečak Tomas Gregori (Thomas Gregory, 11) postao je najmladja osoba koja je preplivala Lamanš. Plivao je 11 sati i 54 minuta.
1991 – SSSR je priznao nezavisnost Litvanije, Letonije i Estonije, a Lenjingradu je vraćen naziv Sankt Peterburg.
1994 – Premijer Irske Albert Rejnolds (Reynolds) prvi put se sastao sa vodjom Šin Fejna, političkog krila IRA-e Džerijem Adamsom (Gerry) i razgovarao o političkom rešenju dugogodišnje krize i sukoba katolika i protestanata u Severnoj Irskoj.
1997 – Britanska princeza Dajana (Diana), koja je poginula 31. avgusta u saobraćajnoj nesreći u Parizu, sahranjena je na porodičnom imanju, posle pogrebne ceremonije koju su posredstvom TV-prenosa pratile dve milijarde ljudi širom sveta.
1998 – Umro je japanski filmski reditelj Akira Kurosava koji je proslavio japansku kinematografiju filmovima „Rašomon“, „Sedam samuraja“, „Ran“. Dobitnik je dva Oskara za najbolji inostrani film.
2000 – U sedištu UN u Njujorku otvoren je „Milenijumski samit UN“, najveći skup svetskih lidera u istoriji na kojem je učestvovalo 150 šefova država i vlada. Nisu došli samo predsednici Iraka Sadam Husein, SR Jugoslavije Slobodan Milošević i Libije Moamer Gadafi.
2001 – Vrhovni sud Kazahstana osudio je bivšeg premijera Akezana Kazegeldina na deset godina zatvora zbog korupcije, ilegalnog posedovanja oružja i zloupotrebe položaja.
2007. – Umro je italijanski tenor Lučano Pavaroti čija je karijera trajala 46 godina. Debitovao je 1961. u Pučinijevim „Boemima“, a omiljene opere bile su: „Lučija de Lamermur“, „Turandot“, „Bal pod maskama“, „Rigoleto“, „Madam Baterflaj“ i „Magbet“.
2011 – Pretresno veće Tribunala u Hagu proglasilo je bivšeg načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčila Perišića krivim za pomaganja i podržavanja zločina u BiH i Hrvatskoj 1993-95. i odredilo kaznu od 27 godina zatvora. Žalbeno veće Haškog suda oslobodilo je februara 2013. Momčila Perišića optužbi za ratne zločine.
2018 – Sud BiH osudio je prvostepeno Momira Tasića na 14 i Petra Tasića na 10 godina zatvora kao saizvršioce za progon bošnjačkog civilnog stanovništva i učešće u prisilnom nestanku civila tokom 1992. u Višegradu. Mirko Tasić oslobodjen je krivice.
2021 – Preminuo je francuski glumac Žan-Pol (Jean Paul) Belmondo (89), koga su proslavile uloge u filmovima „novog talasa“ iz šezdesetih godina prošlog veka, a potom je sedamdesetih godina postao zvezda akcionih filmova.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.