Zapadni saveznici suočeni sa novim izazovima u odnosima

Odnosi između Sjedinjenih Država i Evrope ulaze u turbulentan period, obeležen ne samo geopolitičkim, već pre svega dubokim ideološkim podelama. Nakon izjava američkog potpredsednika Džej Di Vansa u Minhenu i postupanja Donalda Trampa prema ukrajinskom predsedniku Zelenskom, čak su i najverniji evropski saveznici suočeni sa realnošću da SAD, pod Trampom, možda više nisu na njihovoj strani.

Trampov prezir prema Evropskoj uniji i NATO-u, koje vidi kao projekte koji omogućavaju Evropi da iskorišćava SAD, naglašava suštinski sukob njegovog nacionalističkog pogleda sa nadnacionalnim liberalnim idealima. Ova podela nije samo diplomatska, već se ogleda u globalnom savezu neliberalnih snaga predvođenih Trampom i njegovim evropskim saveznicima poput Viktora Orbana i Roberta Fica, naspram onih koji se bore za očuvanje liberalne demokratije, uključujući Emanuela Makrona, Olafa Šolca (pomenuti Fridrih Merc je lider opozicione stranke CDU, a ne kancelar), Kir Starmera i Ursulu fon der Lajen.

Dok liberalno-demokratski tabor traži pregrupuvanje, njihovi neliberalni protivnici pokazuju znatno veću koordinaciju. Razmene ideja o zajedničkim problemima, poput imigracije i „moralnog propadanja Zapada“, doprinose jačanju ove „reakcionarne internacionale“.

POVEZANE VESTI:

Analitičarka Karnegija: Evropa mora ubedljivije da brani međunarodno pravo

REGION I SVET | 9. jan

Zelenski kritikovao Evropu, opisavši njeno ponašanje u vezi sa odbranom kao ‘Dan mrmota’

REGION I SVET | 22. jan

Šmit: „Prošla godina je godina propuštenih prilika za BiH, nikada nisam doveo u pitanje postojanje RS“

REGION I SVET | 20. jan

Posle dešavanja u Venecueli, EU se, dok se bavi Ukrajinom, otvara pitanje Grenlanda

REGION I SVET | 5. jan

Liberalnim misliocima nedostaje strateški fokus. Decenijama su odnosi unutar Zapada bili podrazumevani, ali sada se moraju vratiti osnovnim principima i ponovo oživeti dijalog između umerenjaka sa obe strane Atlantika. Ključna pitanja obuhvataju ubeđivanje mlađih birača u vrednost demokratije, razvoj ekonomskih politika koje podržavaju radnike bez narušavanja trgovine i klimatskih ciljeva, kao i pronalaženje odgovora na imigracione pritiske.