Odnosi između Sjedinjenih Država i Evrope ulaze u turbulentan period, obeležen ne samo geopolitičkim, već pre svega dubokim ideološkim podelama. Nakon izjava američkog potpredsednika Džej Di Vansa u Minhenu i postupanja Donalda Trampa prema ukrajinskom predsedniku Zelenskom, čak su i najverniji evropski saveznici suočeni sa realnošću da SAD, pod Trampom, možda više nisu na njihovoj strani.
Trampov prezir prema Evropskoj uniji i NATO-u, koje vidi kao projekte koji omogućavaju Evropi da iskorišćava SAD, naglašava suštinski sukob njegovog nacionalističkog pogleda sa nadnacionalnim liberalnim idealima. Ova podela nije samo diplomatska, već se ogleda u globalnom savezu neliberalnih snaga predvođenih Trampom i njegovim evropskim saveznicima poput Viktora Orbana i Roberta Fica, naspram onih koji se bore za očuvanje liberalne demokratije, uključujući Emanuela Makrona, Olafa Šolca (pomenuti Fridrih Merc je lider opozicione stranke CDU, a ne kancelar), Kir Starmera i Ursulu fon der Lajen.
Dok liberalno-demokratski tabor traži pregrupuvanje, njihovi neliberalni protivnici pokazuju znatno veću koordinaciju. Razmene ideja o zajedničkim problemima, poput imigracije i „moralnog propadanja Zapada“, doprinose jačanju ove „reakcionarne internacionale“.
Liberalnim misliocima nedostaje strateški fokus. Decenijama su odnosi unutar Zapada bili podrazumevani, ali sada se moraju vratiti osnovnim principima i ponovo oživeti dijalog između umerenjaka sa obe strane Atlantika. Ključna pitanja obuhvataju ubeđivanje mlađih birača u vrednost demokratije, razvoj ekonomskih politika koje podržavaju radnike bez narušavanja trgovine i klimatskih ciljeva, kao i pronalaženje odgovora na imigracione pritiske.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.