Visoka cena teških reči: Koliko će Srbiju koštati Vučićeve uvrede na račun evroparlamentaraca

Kritike najviših predstavnika vlasti prema međunarodnoj zajednici su uglavnom uopštene i maglovite, a optužbe se najčeće upućuju „kolektivnom zapadu“ i još neodređenije – „strancima“. Ovo pravilo ima jedan izuzetak – već godinama unazad nosioci izvršne vlasti u Srbiji ne biraju reči u ophođenju prema pojedinim poslanicima Evropskog parlamenta. Ipak, prethodnog vikenda predsednik Srbije je dodatno zaoštrio retoriku, otvarajući pitanje – kada će i koliko takav rečnik koštati Srbiju? (piše Insajder)

Viola fon Kramon, Tanja Fajon, Andreas Šider ne povezuje samo činjenica da su svi u jednom trenutku bili poslanici Evropskog parlamenta. Oni su istovremeno, u različitim periodima i različitim povodima bili meta javnih napada nosilaca najviših političkih funkcija u Srbiji. Međutim, uvrede na račun evroposlanika Vule Ceci i  Razmusa Nordkvista su bile još oštrije. 

U svom obraćanju u petak uveče, nakon što je zabeleženo više nasilnih incidenata u Novom Sadu gde su studenti organizovali protestno okupljanje, predsednik Aleksandar Vučić je pomenute poslanike u više navrata nazvao ološem. 

“Idite rušite svoje zemlje. Nemojte da rušite Srbiju. Ološu jedan. A niste ni ološ, nego ste gore od toga. To je sve što imam da vam kažem. Mi se plašimo? Ni najmanje. Ja poštujem Ursulu fon der Lajen. Poštujem Antonija Koštu. A ovaj ološ iz Evropske zelene partije, najgori ološ evropski koji je došao u Novi Sad večeras da podrži ovo nasilje, moram samo da im kažem da će biti procesuirani u skladu sa zakonima Republike Srbije. I ništa više od toga. Ni manje, ali ni više od toga“, izjavio je Vučić. 

A po već usaglašenom običaju, reči predsednika Srbije su narednih dana ponavljali drugi predstavnici vlasti. Predsednica skupštine Ana Brnabić rekla je da pomenuti poslanici „žele građanski rat u Srbiji“, dok je ministar spoljnih poslova Marko Đurić ipak diplomatski poručio da „nije dobrodošlo“ prisustvo evroposlanika na skupovima na kojima su se čule „nasilne ekstremne političke poruke“. 

Ivo Visković, profesor međunarodnih odnosa navodi za Insajder da je bio iznenađen kada je čuo izjavu predsednika Srbije. 

“Ja ne znam nijedan primer da se bilo ko ophodio prema evroparlamentarcima na sličan način. To su reči koje se u diplomatiji nikada ne koriste. Takve kvalifikacije se izbegavaju, a ako se i iznose kritike koristi se daleko blaži jezik. I to ne prema poslanicima Evropskog parlamenta, već i prema svim drugim stranim predstavnicima“, kaže Visković. 

Ono što je predstavnike vlasti u Srbiji izrevoltiralo je činjenica da su dvoje evroposlanika prisustvovali skupu studenata u blokadi koji je u petak održan u Novom Sadu. Kako je saopštio Zeleno-levi front, na čiji poziv su poslanici i došli u Srbiju, oni su odmah u subotu ujutru napustili zemlju. 

Ipak, sva je prilika da nisu zaboravili sve što je izrečeno. Poslanica Vula Ceci, koja je kopredsednica Evropske zelene partije, panevropske grupacije u Evropskom parlamentu, je posle odlaska iz Srbije izjavila da ih neće zastrašiti Vučićeve pretnje koje su „prešle granicu demokratskog diskursa“. Ona je dodala da sloboda govora ne može da bude napadnuta, niti se može tolerisati govor mržnje predsednika. 

„Vučićeva pretnja da će ih krivično goniti je još alarmantnija, jer potkopava vladavinu prava“, rekla je ona.

Prema rečima Iva Viskovića, ne postoji ništa diplomatski sporno u tome što su evropslanici prisustvovali skupu građana u Novom Sadu. 

“Oni slične skupove posećuju i u drugim zemljama, a to po sebi ni na koji način ne predstavlja direktno mešanje u unutrašnje stvari jedne zemlje. Što se tiče pretnji da će biti procesuirani, to je bespredmetno komentarisati, pošto poslanici poseduju evropski diplomatski pasoš, pa samim tim imaju i imunitet. Oni mogu da budu procesuirani samo u svojim zemljama“, naveo je Visković. 

Petoro najviših članova Evropske zelene stranke uputilo je juče i čelnicima Evropske unije zahtev da „javno osude lične uvrede, pretnje krivičnim gonjenjem, zastrašivanja i kampanju dezinformacija“ predsednika Srbije Aleksandra Vučića na račun evropskih političkih predstavnika i demokratskih aktera, ali i da „brane evropske vrednosti i pokažu podršku građanima Srbije“.

Na uvrede predsednika Srbije do sada je reagovala samo evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je Vučiću poručila da, kad se članovi Evopskog parlamenta nazivaju ološem, to ukazuje na upitno razumevanje demokratije, te da savetuje Srbiji da se fokusira na reforme, kao što joj je i obećano. 

Ovaj diplomatski incident usledio je svega nekoliko dana pre zakazane diskusije u Evropskom parlamentu čija je tema aktuelna politička situacija u Srbiji. Ova diskusija organizovana je na inicijativu Zelenih, poslanika iz grupa Socijalista i demokrata i poslanika iz grupe Obnovimo Evropu. A osim zelenih, čiji su poslanici bili meta Vučićevih uvreda, javno je reagovala i grupa Socijalista i demokrata koji su naveli da je “Vučić pribegao i očajničkom nepoštovanju Evropskog parlamenta. 

Odbrana evropskih narodnjaka

Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji navodi da Srbija već plaća cenu ovakvog ophođenja predstavnika vlasti prema zvaničnicima EU. 

“Srbija odavno plaća cenu, samo je pitanje u kom trenutku će Vučić lično početi da je plaća. Srbija više ne postoji u viziji pristupanja EU. Od zemlje predvodnika postala je zemlja na koju više niko u Briselu ozbiljno ne računa. To je cena koju su platili građani Srbije, sa čim Vučić nije imao nikakav problem. A to da li će on lično početi da plaća cenu, zavisi prvenstveno od Evropske narodne partije“, navodi Međak. 

Evropski parlament čini 720 poslanika koji se direktno biraju na izborima. Oni su okupljeni u više poslaničkih grupa različtih političkih orijentacija. Najbrojnija, i posledično najuticajnija politička grupa je Evropska narodna partija (EPP) koja okuplja stranke desnog centra. Od 2016. godine, pridruženi član EPP-a je i Srpska napredna stranka. 

Kako navodi Međak, poslanici EPP-a pokazuju znake nezadovoljstva situacijom u Srbiji, ali to ne znači da će to nezadovoljstvo rezultovati konkretnim potezima. 

“EPP je jedna čudna grupacija koja čak ni Orbana nije izbacila, nego je sam izašao. Pitanje je gde se tačno nalazi granica neprihvatljivog ponašanja za njih. Oni su pretili Vučiću pred odlazak u Moskvu, ali ništa nisu uradili nakon što je on otišao, čime su izgubili dosta kredibiliteta. I posle svega, EPP i dalje štiti Vučića, pa su tako recimo sprečili da EP raspravlja o Srbiji u julu, a ovu pred ovu raspravu su sprečili da se izglasa rezolucija. Dok EPP ne promeni ploču, to neće uraditi ni Evropska komisija, čija članica je i predsednica Evropske komisije Urslula fon der Lajen“, navodi Međak. 

Tokom čitavog trajanja društvene krize u Srbiji upadljivo je odsustvo jasnog stava Evropske komisije, koja predstavlja vladu Evropske unije. Ako i dođe do reakcije ona se uglavnom svodi na poziv na suzdržanost i dijalog svih aktera. A za to vreme, napredak Srbije u evrointegracijama stoji u mestu još od kraja 2021. godine. Pritom i vlasti u Srbiji nikada ne izriču ni približno oštre ocene prema članovima Evropske komisije, kao prema pojedinim članovima Evropskog parlamenta. 

Ivo Visković ističe da i pored toga što Evropski parlament ima manje političke moći nego Evropska komisija, to nikako ne znači da se radi o instituciji bez uticaja. 

“Tačno je da u Evropskom parlamentu ima manje političke moći, nego u Evropskoj komisiji i Evropskom savetu, ali parlamenti u Evropi imaju mnogo veću težinu nego što je to slučaj u Srbiji. Politička moć Evropskog parlamenta je relativno ograničena, ali njihove rezolucije imaju odjeka i vrše makar posredni uticaj na Evropsku komisiju. Mi smo trenutno došli u situaciju da se sve veći broj evroposlanika lično interesuje za situaciju u Srbiji što će uticati i na stav Evropske komisije. Možda ne na kratki rok, ali što duže kriza bude trajala to će se njihov uticaj i te kako osetiti“, navodi Visković.