Verovanje u SAD bledi zbog Trampa, Evropa pokušava da okonča oslanjanje na američku bezbednost

Lideri Evropske unije kao „zastrašivanje“, „pretnje“ i „ucena“ opisuju upozorenje američkog predsednika Donalda Trampa da će uvesti nove carinske tarife državama koje se protive američkoj kontroli nad Grenlandom.

Evropski jezik je postao oštriji otkako se Tramp vratio u Belu kuću pre 12 meseci. Sada je to reakcija na ranije nezamislivu ideju da bi najmoćnija članica NATO-a pretila da zapleni teritoriju drugog saveznika. Trgovinska odmazda je verovatna ukoliko Tramp ispuni svoju najavu o višim carinskim tarifama.

Godinu od nastupanja „Trampa 2.0“, vera Evrope u snagu transatlantskih veza brzo bledi. Za neke je već nestala. Laskanje iz proteklih meseci nije funkcionisalo i taktike se razvijaju dok Evropljani pokušavaju da se nose s pretnjama starog saveznika baš kada se suočavaju sa opasnošžu od sve više neprijateljske Rusije.

Trampov prvi mandat doveo je NATO na ivicu kolapsa. „Plašio sam se da će NATO prestati da funkcioniše“, napisao je bivši generalni sekretar Jens Stoltenberg u nedavno objavljenim memoarima, pošto je američki predsednik zapretio 2018. godine da će napustiti samit.

Sada premijerka Danske Mete Frederiksen upozorava da ako Tramp pokuša da anektira Grenland, poluautonomni deo Danske, „onda sve staje… uključujući i naš NATO“.

„Nalazimo se u veoma ranoj fazi prilično duboke političko-vojne krize“, rekla je Marija Martisjute, analitičarka Evropskog centra za politiku. „Postoji veća svest, iako politički lideri neće voleti da to priznaju, da je Amerika napustila NATO“, smatra ona.

U januaru 2025. godine američki saveznici u NATO-u čekali su da čuju Trampove planove za Ukrajinu.

Najveći kopneni rat u Evropi u poslednjih nekoliko decenija trebalo je da tada uđe u svoju četvrtu godinu. Evropljani su verovali da će predsednik Vladimir Putin predstavljati egzistencijalnu pretnju njihovoj teritoriji ukoliko Rusija pobedi.

Malo ko je mislio da će se politika Bajdenove administracije nastaviti. Ali u roku od nekoliko nedelja, svaka preostala nada u posvećenost SAD Ukrajini je nestala. Američke zalihe oružja i sredstva počeli su da presušuju. Evropa bi morala da popuni prazninu i plati za američku pomoć.

U govoru u sedištu NATO-a u februaru američki ministar odbrane Pit Hegset je proglasio neočekivanakt pobune evropskim saveznicima i Kanadi: Sjedinjene Države imaju prioritete negde drugde, a Evropa mora da se brine o bezbednosti u svom dvorištu.

Ukrajina se ne bi pridružila savezu. Njena teritorija koju je Rusija zauzela ne bi bila vraćena. Evropljani bi mogli da okupe snage da pomognu Ukrajini ako bi baš to želeli, ali ne bi dobili američku pomoć ako bi ušli u zemlju i bili napadnuti.

Tramp je potom okrivio ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog za rusku invaziju, uprkos posetama kraljevskoj porodici u Velikoj Britaniji i Holandiji koje su imale za cilj da ga smire.

Nekoliko dana kasnije tog februara, u Minhenu, potpredsednik DŽ.D. Vens se sastao s liderom krajnje desničarske stranke tokom predizborne kampanje u Nemačkoj. Tvrdio je da je glavna pretnja Evropi unutrašnja, a ne Rusija. Vens je upozorio da je sloboda govora „u povlačenju“ širom kontinenta.

Ali posle pobede na izborima, kancelar Fridrih Merc je rekao da „s obzirom na rastuću pretnju“ Rusije, Nemačka i Evropa „sada moraju veoma brzo da ulože velike napore, veoma brzo“ da bi ojačale svoje odbrambene kapacitete.

Tokom prošle godine, evropski lideri i Zelenski su leteli u Vašington kako bi pokušali da zadrže Trampa na svojoj strani. Plan od 28 tačaka za okončanje rata koji je on predložio bi obuhvatio pristanak na mnoge ruske zahteve.

Plan je prerađen. Razgovori se nastavljaju, ali bez Putina. Malo ko očekuje da će ga prihvatiti. Tramp uglavnom krivi Zelenskog za zastoj.

Evropa je nastavila s novim odbrambenim merama, čak i dok je Tramp vodio globalni carinski rat, uključujući i protiv američkih saveznika, potresajući njihove ekonomije.

EU je stvorila fond od više milijardi evra za kupovinu oružja i municije, sa naglaskom na njihovom nabavljanju od evropskih kompanija i odvikavanju zemalja od američkih dobavljača.

Pravila EU o zaduživanju su ublažena zbog izdataka za bezbednost. Novac je usmeren u ukrajinsku odbrambenu industriju. U decembru su se evropski lideri složili da plate većinu njenih vojnih i ekonomskih potreba za naredne dve godine, dok se Kijev nalazi na ivici bankrota.

Nova američka strategija nacionalne bezbednosti dodatno je pogoršala transatlantske odnose. Ona prikazuje evropske saveznike kao slabe, nudi prećutnu podršku krajnje desničarskim političkim strankama i kritikuje evropsku politiku slobode govora i migracija.

Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta je upozorio SAD da se ne mešaju u evropske poslove. Merc je rekao da američka strategija naglašava potrebu da Evropa postane „mnogo nezavisnija“ od Sjedinjenih Država.

Od tada je počeo rad na sopstvenoj strategiji bezbednosti EU. Cilj joj je da odgovori na „geopolitičke promene u našem svetu i da pruži odgovarajući odgovor na to“, rekla je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

Deo toga je da Evropa postane još autonomnija od SAD.

Kako su Francuska, Nemačka, Velika Britanija, Norveška, Švedska i Holandija poslale prošle nedelje trupe na Grenland – malobrojne, ali kao veoma bitnu, mada samo simbioličnu poruku odlučnosti upućena Beloj kući – predsednik Francuske Emanuel Makron je rekao da je važno „stati na stranu jedne suverene države da bi se zaštitila njena teritorija“.

„Evropa je sada potresena jer je bila previše sigurna u neke stvari“, rekao je on francuskim vojnim komandantima. „Ima neke saveznike za koje smo mislili da su predvidivi, neustrašivi, uvek uz nas, a koji nas sada teraju da duboko sumnjamo ili se čak okreću protiv onih koji su to najmanje očekivali“, kazao je Makron.

Za sada, osam evropskih zemalja na koje se odnosi Trampova carinska pretnja, kaže da „čvrsto stoje“ iza principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta. „Carinske pretnje potkopavaju transatlantske odnose i rizikuju da se uđe u opasnu silaznu spiralu“, ukazuju one.