Neviđena mobilizacija, spaljene zgrade, opljačkane prodavnice, razorena naselja, politički pokret okrivljen za nasilje, izdvojeni mladi ljudi iz radničkih naselja, autoritarne i represivne tendencije… Vesti poslednjih dana u Francuskoj su gotovo savršena kopija događaja koji su se odvijali u Novoj Kaledoniji počev od maja 2024. godine.
U to vreme, na čelu vlade bio je Gabrijel Atal (Gabriel Attal), ali dva ključna igrača u aktuelnoj krizi već su bila u srcu političkog fijaska koji je bukvalno opustošio arhipelag – sadašnji premijer Sebastijen Lekorni (Sebastien Lecornu) i sadašnji ministar pravde Žerald Darmanen (Gerald Darmanin).
U Jelisejskoj palati, šef kabineta predsednika Emanuela Makrona (Emmanuel Macron), Patris For (Patrice Faure), bivši visoki komesar Republike u Novoj Kaledoniji (2021-2023), pažljivo je pratio situaciju. Sada je on pariski policijski prefekt, u srcu operacije 17. oktobra.
Isti uzroci, iste posledice. Isti krivci, iste metode – 2024. godine, kao i 2026. godine, francuske vlasti, uhvaćene nasiljem koje nisu uspele da predvide, odlučile su da krivicu prebace na politički pokret, kriminalizujući ga pod izgovorom da je učestvovao u društvenoj mobilizaciji. To je 2024. godine bila Jedinica za koordinaciju akcija na terenu (CCAT), a 2026. godine je to radikalno levičarska stranka Nepokorna Francuska.
Poput radikalno levičarskog pokreta Žan-Lika Melanšona (Jean-Luc Melenchon) danas, pokret aktivista za nezavisnost zajednice Kanaka u Novoj Kaledoniji odmah je okrivljen za nasilje u toj prekomornskoj teritoriji i izložen je širokoj osudi.
Žerald Darmanen, tadašnji ministar unutrašnjih poslova, opisao je pokret u Novoj Kaledoniji kao „mafijašku grupu koja očigledno želi da podstakne nasilje“.
Dve godine kasnije, na redu je Nepokorena Francuska da bude optužena za sve vrste nedela i da joj kabinet premijera naređuje da „izabere stranu“.
„Ili ste na strani Republike i snaga reda, ili ste na strani izgrednika“, saopštila je u subotu uveče francuska vlada.
Te optužbe usmerene protiv pokreta Žan-Lika Melanšona ipak se osporavaju unutar samih obaveštajnih službi.
Osuđujući „državni skandal“, nacionalni koordinator stranke Nepokorna Francuska Manuel Bompar (Bompard) rekao je danas da namerava da uputi tužbu Sudu pravde Republike protiv ministra unutrašnjih poslova Darmanena, koji formalno poriče da je davao politička uputstva obaveštajnim službama.
Isti Sud pravde Republike trenutno ispituje tužbu koju su podneli lideri Kanaka u Novoj Kaledoniji protiv ministara odgovornih za krizu koja je potresla arhipelag 2024. godine.
Optuženi da su „mozgovi“ nasilja koje je izbilo na arhipelagu, uprkos njihovim ponovljenim pozivima na smirivanje, ovi aktivisti Jedinice za koordinaciju akcija na terenu (CCAT) Nove Kaledonije optuženi su, a zatim smešteni u pritvor u gradskim zatvorima, 17.000 kilometara od njihovih domova.
Dve godine kasnije, pariski istražni sudija je naložio opšte odbacivanje slučaja u njihovu korist, a javno tužilaštvo se žalilo na ovu odluku.
Šest aktivista za nezavisnost Nove Kaledonije koji sada zahtevaju istragu protiv Gabrijela Atala, Žeralda Darmanina, tadašnjeg ministra pravde Erika Dipon-Moretija (Eric Dupond-Moretti) i Sebastijena Lekornija veruju, na osnovu dokaza, da su prebačeni i zatvoreni u kontinentalnoj Francuskoj „iz čisto političkih, a ne sudskih razloga – da se neutrališu lideri za nezavisnost Nove Kaledonije“.
Istraga koja je dovela do pritvaranja tih aktivista otvorena je nakon izveštaja visokog komesara Luja Le Frana (Louis de Franc), koji ih je posebno imenovao kao autore slogana koji su pokrenuli proteste 2024. godine. Ta istraga se posebno oslanjala na izjave koje je lider tog pokreta Kristijan Ten (Christian Tein) dao na demonstracijama.
Sada se to ponavlja, jer neki političari izvlače citate članova Nepokorene Francuske kako bi opravdali pozive da ta radikalno levičarska stranka bude zabranjena.
Lider desničarske stranke Republikanci Bruno Retajo (Retailleau) rekao je da su predstavnici te radikalno levičarske stranke svojim sloganima primenili oružano nasilje. Isto se dešavalo 2024. kad se tražilo raspuštanje stranke koja se zalaže za nezavisnost Nove Kaledonije, što se kasnije nije ni dogodilo.
Ista šema se ponovila proteklog vikenda. Posle nemira u Novoj Kaledoniji, uveden je policijski čas, tako je i sadašnja vlada odlučila da uvede policijski čas posle nemira i nasilja na protestima 17. oktobra.
Paralela između dva pristupa upravljanju krizama je očigledna onima koji su pažljivo pratili situaciju u Novoj Kaledoniji poslednjih godina, kao što je levičarski poslanik Bastijen Lašo (Bastien Lachaud).Za njega, to dokazuje da su „prekomorske teritorije poslužile kao poligon za eksperimentisanje“.
„Prešli smo sa prekomorskih teritorija na radničke četvrti i gradske centre. I svaki put, stepen prihvatanja onoga što se dešava raste. Pitanje je: koliko daleko može ići taj stepen prihvatanje takve situacije“, rekao je Lašo, dodao je Medijapar.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.