Bankarski sektor Srbije se sprema za obustavu saradnje sa Naftnom industrijom Srbije koja se našla pod sankcijama Sjedinjenih Država, a koje stupaju na snagu za par dana, 27. februara. Prema našim ranijim saznanjima, neke banke su već zaustavile saradnju sa NIS, dok su ostale u fazi pripreme ili očekivanja odluke administracije SAD koja bi prolongirala stavljanje sankcija na snagu.
U poslednjih par dana među bankarima se pojavila veća spremnost da se ipak sačeka do samog dana kada sankcije stupaju na snagu pre nego što krenu zvanična zatvaranja NIS-ovih računa, ali ta situacija se menja iz dana u dan i, kako se čini, esnaf nema jedinstveni stav po ovom pitanju. Tokom prošle nedelje se očekivalo da će za vikend mnoge banke prestati da servisiraju NIS, ali se to ipak nije dogodilo.
U izjavi za Novu ekonomiju, izvor koji je upoznat sa situacijom u naftnoj industriji kaže da će strane banke, barem što se tiče domaćeg platnog prometa, zatvoriti račune NIS-a 27. februara, barem većina njih ili najkasnije do kraja aprila, za ostale banke.
„Takođe, banke su obavestile NIS da će kredite proglasiti dospelim, ukoliko se nešto ne promeni“, objašnjava naš sagovornik i potvrđuje da ukoliko dođe do odlaganja primene ili izuzeća od sankcija, banke mogu odložiti i svoje odluke.
Odeljenje za kontrolu strane imovine pri Sekretarijatu za finansije SAD (OFAC) još uvek nije doneo odluku o zahtevima za produženje roka ili izuzeće koje su tražili i političari iz Beograda, ali i Janaf, čijim naftovodom se jedino Srbija i snabdeva.
Direktor Srbijagasa Dušan Bajatović je izjavio za RTS da će se završni razgovori advokatskih kancelarija koje zastupaju NIS i OFAC održati večeras, kao i da je sutra završni sastanak sa OFAC-om.
On je u gostovanju na nacionalnoj televiziji naveo da ima više rešenja ovog problema, ali da nacionalizacija sigurno nije razmatrana.
Na pitane da li će NIS otići u stečaj zbog američkih sankcija, Bajatović je naveo da bi to napravilo proceduralne i finansijske probleme, ali da „postoji mogućnost dinarskog prometa“.
Prema uvidu u javne baze na dan proglašenja sankcija NIS je zatvorio osam računa, a otvorili su tri, dva kod Alta banke i jedan kod Poštanske štedionice.
Trećeg februara su zatvorili 16 računa, među kojima su Alta banka, Inteza, Poštanska, OTP, Eurobank direktna. Od 19. februara su zatvorili i pojedine račune u OTP i Poštanskoj, a 22. februara su otvorili novi u toj državnoj banci. Za kompaniju ove veličine promene što se tiče bankovnih računa su na mesečnom nivou veće nego za neke druge, manje firme. Otvaranja i zatvaranja računa kod različitih banaka su česte u ovu kompaniju.
Udeo u NIS-u je 2008. godine prodat Gaspromu za 400 miliona evra. Većinski vlasnik je PJSC Gazprom Neft u visini od 50 odsto i PAO Gazprom od 6,2 odsto. Republika Srbija drži 29,9 odsto ove kompanije i ostatak akcija je u vlasništvu banka, osiguravajućih društava i drugih firmi. U vlasništvu fizičkih lica je 10,3 odsto akcijskog kapitala NIS-a.
Prema pisanju medija, država je pokušala po izbijanju rata u Ukrajini da otkupi svoj udeo u kompaniji, ali ni tada, ni sada ruske vlasti ne daju naznake da bi to moglo i da se ostvari.
Plate zaposlenih u NIS-u prema našim izvorima takođe bi danas trebalo da budu unapred isplaćene, mada se do objave ovog teksta u ponedeljak popodne to još nije desilo, a ovo je samo dodatni trošak na aktivaciju kredita, a za koje ne znamo za sada da li će biti isplaćeni iz budžeta Srbije, odnosno novcem poreskih obveznika države. Srbija se iznenada zadužila na tržištu početkom ove godine, iako aukcija obveznica nije bila planirana, u visini od skoro milijardu evra.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.