Cene nafte i prinosi obveznicu svetu delimično opali, cena akcija raste

Cene akcija u SAD danas rastu, prateći trend na svetskim tržištima pošto su cene nafte i prinosi na tržištu obveznica delimično poništili skokove prošle nedelje.

Podsticaj akcijama je stigao usled pada cene barela nafte tipa „Brent” za 3,1%, na 100,62 dolara. Iako je ta cena i dalje znatno viša nego početkom leta, kada je iznosila oko 72 dolara, ona je manja nego prošle nedelje kada je bila skoro 110 dolara.

Cene nafte beleže oscilacije jer određene količine sirove nafte iz zemalja Bliskog istoka ipak prolaze kroz Ormuski moreuz – mada su zbog rata SAD s Iranom količie daleko manje od onih koje bi želeli industrija i potrošači.

Majkl Vilson iz banke „Morgan Stenli” (Morgan Stanley) izjavio je da novi skok cena nafte, benzina i drugih derivata predstavlja glavni kratkoročni rizik koji bi mogao sprečiti rast američkog tržišta akcija do nivoa koji je on predvideo za kraj godine.

Po podacima organizacije vozača AAA, prosečna cena galona običnog benzina u SAD već je porasla na skoro 4,48 dolara, dok je pre manje od nedelju dana bila 4,32 dolara, a pre godinu dana 3,18 dolara.

Današnji pad cena nafte je doprineo smanjenju tražnje na tržištu obveznica. Prinos na desetogodišnje državne obveznice SAD blago je opao na 4,96% sa 5,01%, koliko je iznosio krajem prošle nedelje, pošto je prethodno – prvi put u poslednje tri godine – premašio granicu od 5%.

Indeks Berze u Njujorku S&P 500 porastao je za 0,6% i približio se na 1,3% od svog istorijskog maksimuma dostignutog prošlog meseca. Indeks Dow Jones Industrial Average zabeležio je rast od 224 poena, odnosno 0,4%, dok je indeks Nasdaq porastao za 0,8%.

Viši prinosi deonica usporavaju ekonomiju jer poskupljuju zaduživanje, što negativno utiče ne samo na američku vladu, koja mora da se zadužuje radi izmirivanja obaveza, već i na američka domaćinstva i preduzeća.

I dalje postoji zabrinutost u pogledu količine nafte dostupne potrošačima širom sveta, naveli su u ponedeljak u svom komentaru stratezi za robe kompanije ING, Eva Manti i Voren Paterson. Oni su istakli da su poboljšanju raspoloženja na tržištu doprineli kupci koji prodaju ranije kupljenu naftu radi ostvarivanja profita, kao i nade u konstruktivne razgovore tokom zasedanja Generalne skupštine UN ove nedelje i sastanka lidera Kine i SAD.

Ministar finansija SAD Skot Besent izjavio je novinarima posle razgovora u nedelju u Njujorku s kineskim potpredsednikom vlade He Lifengom, da SAD imaju „veoma uspešnu saradnju” s Kinom. Besent je rekao da su se dotakli tema trgovine i veštačke inteligencije. Kina i Sjedinjene Države razgovaraju o uzajamnom smanjenju carina na robu u vrednosti od 30 milijardi dolara sa obe strane.

U Pekingu je Ministarstvo spoljnih poslova Kine u ponedeljak potvrdilo da će Si Đinping boraviti u državnoj poseti SAD od 23. do 25. septembra, a stručnjaci i kreatori politika smatraju da će na dnevnom verovatno biti i trgovina, carine i bezbednost veštačke inteligencije. Takođe bi moglo biti reči o ratu u Iranu, Bliskom istoku uopšte i odnosima Kine i Irana.

Na Vol stritu, akcije kompanija iz sektora veštačke inteligencije nastavljaju da se stabilizuju nakon globalnog pada zabeleženog početkom prošle nedelje. Lideri u industriji veštačke inteligencije nedavno su upozorili da je potrebno usporiti razvoj ove tehnologije radi bezbednosti čovečanstva.

Akcije kompanija povezanih sa industrijom kriptovaluta zabeležile su rast nakon što se cena bitkoina vratila iznad 85.000 dolara, dostigavši nivo na kojem je bila u januaru. Akcije kompanije Coinbase Global skočile su za 5,4%, a Robinhood Markets za 2,8%.

Akcijski indeksi širom sveta takođe su zabeležili rast zahvaljujući padu cena nafte i prinosa na državne obveznice. Indeksi su porasli za 1% u Francuskoj, 1,2% u Hongkongu i 1,6% u Južnoj Koreji.