UNS Upozorava: Izmene Krivičnog zakonika ugrožavaju novinare i dostignuta prava

Neka od predloženih rešenja u izmenama Krivičnog zakonika snižavaju nivo dostignutih ljudskih prava i onemogućavaju rad istraživačkih novinara, upozorilo je danas Udruženje novinara Srbije (UNS).

U saopštenju su naveli da su Ministarstvu pravde uputili primedbe na pojedine predloge izmena i dopuna Krivičnog zakonika kao i da su zatražili da rok od 20 dana za javnu raspravu o izmenama tog akta, bude produžen.

„Imajući u vidu da je reč o izmenama i dopunama tri sistemska zakona, UNS smatra da je rok od 20 dana za javnu raspravu neprimereno kratak, te predlaže da se rok produži, a javna rasprava sprovede uz sveobuhvatno učešće stručne i druge zainteresovane javnosti“, saopštilo je to udruženje.

Navodi se i da se ne zna ko je radio na predloženim nacrtima izmena i dopuna Krivičnog zakonika, kao i da li su radne grupe sinhronizovale svoj rad „imajući u vidu različita predložena rešenja“.

Komentarišući konkretna rešenja, UNS je naveo da je predloženim izmenama predviđeno da tajni podatak ne može biti podatak koji se odnosi na teške povrede osnovnih prava čoveka ili na ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, kao ni podatak koji je označen kao tajni da bi se prikrilo krivično delo, prekoračenje, zloupotreba službenog položaja ili drugi nezakoniti akti ili postupanje državnih organa.

„Međutim, Zakonom o tajnosti podataka precizirano je drugačije, te u njemu piše da se tajnim podatkom ne smatra podatak koji je označen kao tajna radi prikrivanja krivičnog dela, prekoračenja ovlašćenja ili zloupotrebe službenog položaja, drugog nezakonitog akta ili postupanja organa javne vlasti“, stoji u primedbama koje je udruženje uputilo Ministarstvu pravde.

Ocenjuje se i da je „nejasno“ da li će krivično gonjenje biti moguće za objavljivanje podataka kojim je svojstvo tajnosti prestalo, ali su bili označeni kao tajni.

„Predlogom nacrta bi svaki podatak koji se jednom proglasi tajnim, zauvek bio zatvoren za javnost jer ostaje proglašen ili označen kao tajni. Otuda je normu potrebno preformulisati tako da se štiti podatak koji je označen kao tajni, ali za vreme dok mu to svojstvo traje“, piše u primedbama UNS-a.

Udruženje je ocenilo kao „neprihvatljivo“ menjanje naziva i člana 316 koji se odnosi na odavanje tajnih podataka, navodeći da bi time u potpunosti bio onemogućen rad istraživačkih novinara i pravo javnosti da zna „jer bi svaki organ javne vlasti mogao bilo koji dokument označiti kao tajni“.

„Kada je reč o odavanju tajnih podataka, Nacrtom se predviđa kažnjavanje kako onih koji su odali tajni podatak, tako i onog ko pribavlja, poseduje ili objavi podatak, što je izuzetno opasno. Ipak, ako bi se promenila definicija označavanja tajnog podatka, tako što bi se uvela odredba spominjana ranije – ‘dok mu to svojstvo traje’, bio bi rešen i ovaj problem“, ocenio je advokat UNS-a Nenad Krajnović.

U primedbama upućenim Ministarstvu pravde zatraženo je brisanje člana koji se odnosi na „Objavljivanje materijala kojim se savetuje izvršenje krivičnog dela“ a koji predviđa da će onaj ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja ubistva i teškog ubistva, krivičnih dela protiv polne slobode, falsifikovanje novca, neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet droga, krivičnih dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, falsifikovanje isprave i krivičnih dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, biće kažnjen zatvorom od tri meseca do tri godine.

„U ovom slučaju je problematičan ‘umišljaj’ a predlog je preširoko postavljen i nejasan, naročito u delu o napadu na ustavno uređenje i bezbednost Srbije. Ne postoji konkretna radnja napada na ustavno uređenje, nego se to procenjuje u konkretnom slučaju, što je podložno zloupotrebi. To odstupa od osnovnih načela krivičnog prava gde zakon mora biti jasan, unapred određen, kako bi svi mogli da ga se pridržavamo i suzdržavamo od izvršenja krivičnog dela“, naveo je advokat.

U slučaju da sporni član ne bude izbrisan, advokat je ocenio da bi u zavisnosti od tumačenja onog ko postupa moglo doći do progona lica „koja nisu ni svesna da su nešto uradila ili mogla uraditi“.

„Tako bi se, hipotetčki, svaki izlazak na proteste mogao od tužilaštva označiti kao delo protiv ustavnog uređenja ili bezbednosti Srbije. Zakon mora biti precizan, a ne postavljen tako da zavisi od tumačenja onoga ko preuzme slučaj“, rekao je Krajnović.