U EU radi više od 3.000 data centara, Srbija ima 13

Evropa želi da postane supersila u oblasti veštačke inteligencije i planira da znatno poveća broj data centara kako bi stigla globalne konkurente ali se susreće sa problemom njihove ogromne potrošnje energije i nezadovoljstvom javnosti.

Evropska komisija u maju će predstaviti planove za utrostručenje kapaciteta data centara u EU u periodu od sedam godina.

Brisel želi da smanji razliku u oblasti veštačke inteligencije u odnosu na SAD i Kinu i da bi to uradio treba da nametne brzo širenje kapaciteta računarstva u oblaku.

Međutim, i Evropa se, kao i SAD, suočava sa negodovanjem javnosti jer data centri troše mnogo energije i vode koja je potrebna za hlađenje servera.

U nacrtu Komisijinog dokumenta, u koji je imao uvid briselski portal Politiko, navode se podaci koji ukazuju da se mnogi data centri već bore sa lošom energetskom i efikasnošću potrošnje vode.

Takođe širom kontinenta lokalne grupe protestuju zbog ekoloških i socijalnih uticaja širenja data centara.

Prema podacima Međunarodne agencije za energiju, u 2024. su data centri apsorbovali oko 1,5 odsto struje u svetu i procenjuje se da će se ta potrošnja do 2030. udvostručiti i dostići nivo potrošnje zemlje poput Japana.

„Ako se ne upravlja proaktivno, takav razvoj mogao bi da ugrozi sigurnost snabdevanja, pogorša zagušenje elektromreža i poveća cene struje“, navela je Komisija u nacrtu strategije u koju je Politiko imao uvid.

Da će potrošnja energije biti izazov govori i činjenica da polovina postojećih evropskih data centara ne ispunjava ključni kriterijum energetske efikasnosti, odnosno da značajan deo struje gubi na hlađenje i infrastrukturu a ne na računarstvo. Takođe svaki peti ima veoma loše performanse energetske efikasnosti.

Evropa danas ima više od 3.000 data centara i druga je po tome u svetu posle Amerike. Evropski data centri mahom su koncentrisani u Nemačkoj (507), Velikoj Britaniji (509), zatim Holandiji, Francuskoj i Irskoj.

Istovremeno se brzi rast izgradnje data centara beleži u nordijskim zemljama sa hladnijom klimom i južnoj Evropi koja ima rasploživo zemljište.

Podaci iz Mape data centara (DataCenterMap) pokazuju da u svetu rade 11.102 data centra od kojih 4.088 u SAD,  369 u Kini, 181 u Rusiji, 270 u Australiji, 286 u Kanadi.

U Srbiji ima 13 data centara, u BiH četiri, na Kosovu jedan, u Hrvatskoj 16, Sloveniji 20, Mađarskoj 17, Bugarskoj 31, Rumuniji 63.

I sa druge strane Atlantika se u uslovima energetske krize i brze izgradnje infrastrukture veštačke inteligencije postavlja isto pitanje i neki predlažu moratorijum na izgradnju data centara.

Nezavisni senator Berni Sanders i kongresmenka Aleksandrija Okazio-Kortes predstavili su politiku koja ima za cilj da osigura da bum veštačke inteligencije štiti životnu sredinu i zajednice i koristi radnicima a ne da im šteti.

Sanders i Okazio-Kortes kažu da bi privremena zabrana dala vremena vladi SAD da stvori snažnu zaštitu za veštačku inteligenciju koja, kako su rekli, utiče na sve, od ekonomije do blagostanja i demokratije, preneo je britanski Gardijan.

„Veštačka inteligencija i robotika stvaraju najveću tehnološku revoluciju u istoriji čovečanstva… Kongres (SAD) ja daleko od onoga gde bi trebalo da bude u razumevanju prirode te revolucije i njenih uticaja“, ocenio je Sanders.

Gardijan piše i da su od avgusta prošle godine mnogi gradovi i okruzi širom SAD privremeno zabranili izgradnju data centara i da se to razmatra u još 11 saveznih država.

Istraživanja inače ukazuju da su Amerikanci sve više zabrinuti oko veštačke inteligencije i njenih uticaja.

Jedno istraživaje pokazalo je da većina ispitanika smatra da taj sektor treba da bude bolje regulisan kako bi se ograničili negativni efekti na društvo dok je drugo ukazalo da takođe većinu Amerikanca u vezi data centara  brine potrošnja energije.