Tribina o akvarijumu na Ušću: Građani ne žele beton i kopanje, investitor da izmeni projekat

Direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović ocenio je danas da građani Beograda žele na Ušću otvoreni park, u kojem su sadržaji površinski, bez kopanja i betona te da investitor koji će graditi akvarijum treba da izmeni projekat.

Jovanović je tokom panel diskusije „Akvarijum na Ušću: Između edukacije i urbanizacije“ ocenio da je Beogradu potreban akvarijum, ali da park Ušće nije najbolje mesto za to.

„Predlagao sam da se akvarijum izgradi u Bloku 44 gde već postoji prostor opredeljen za tu namenu“, rekao je Jovanović.

Po njegovim rečima, dobro je što je arhitektonsko rešenje za akvarijum izabrano na javnom međunarodnom konkursu, ali nije dobro što je turska kompanija Ronesans mimo tendera izabrana kao glavni izvođač radova.

Akademik Branislav Mitrović, pobednik međunarodnog javnog konkursa za projekat akvarijuma, ocenio je da se o sudbini najvažnijih gradskih zona mora odlučivati isključivo kroz javne konkurse, a ne iza zatvorenih vrata.

„Zamislite kako bi danas izgledalo područje Beograda na vodi da su domaće arhitekte mogle da ponude svoja rešenja na konkursima. Akvarijum ne sme biti izolovani, komercijalizovani objekat, već funkcionalni deo šire edukativne zone koja će u narednoj fazi obuhvatiti i izgradnju Prirodnjačkog muzeja“, kazao je Mitrović.

Po njegovim rečima, plan je da Akvarijum, Prirodnjački muzej i deo toka Dunava, između parka Ušće i Velikog ratnog ostrva, formiraju prostor u kojem se susreću grad, priroda i nauka.

„Prema viziji urbanista predvođenih Nikolom Dobrovićem, park Ušće zamišljen je kao zelena gradska oaza obogaćena kulturnim, obrazovnim i javnim sadržajima“, izjavio je Mitrović.

Unutrašnje uređenje akvarijuma povereno je američkoj kompaniji ICM iz Kolorada, koja je slične projekte razvijala u Valensiji, Hjustonu, Dohi, Marakešu i Vijetnamu.

Potpredsednik kompanije ICM Aron Morgan rekao je da su dizajneri više vodili računa o naučnoj funkciji beogradskog akvarijuma nego o profitu.

„Savremeni akvarijumi nisu turističke atrakcije, već pre svega obrazovne i naučne institucije. Naš cilj je da zajedno sa stručnjacima i institucijama u Srbiji razvijemo sadržaj koji će odgovarati stvarnim potrebama lokalne zajednice, pružiti priliku studentima i istraživačima i približiti prirodne nauke novim generacijama“, rekao je Morgan.

Po njegovim rečima, ideja je da se akvarijum razvija zajedno sa srpskim naučnicima, univerzitetima, edukatorima i organizacijama koje se bave zaštitom prirode.

„Umesto da uvozimo unapred pripremljen koncept, želimo da Akvarijum odražava prirodno nasleđe Srbije, njene obrazovne prioritete i naučne ambicije“, naveo je Morgan.

Moderator panela i osnivač Javnog akvarijuma i tropikarijuma Branislav Jaovljević ocenio je da se projekti od nacionalnog značaja prepuštaju stranim građevinskim kompanijama, dok domaći resursi i mladi talenti ostaju na margini.

„Koncept i izgled akvarijuma moraju biti rezultat rada domaće stručne zajednice, uz oslanjanje na iskustvo lokalnih institucija, biologa i volontera. Turci i Amerikanci će da grade i da odu, a tu sutra treba da rade naši stručnjaci i mladi biolozi, ljubitelji prirode i volonteri“, kazao je Jakovljević.

Po njegovim rečima, Beogradu je potreban javni akvarijum, jer je to standard evropskih i svetskih metropola, ali iza tog poduhvata mora da stoji „srpska pamet i iskustvo“.

Direktor Prirodnjačkog muzeja Slavko Spasić ukazao je na značaj daljeg unapređenja uslova za rad i razvoj institucija kulture i nauke u Srbiji.

„Prirodnjački muzej, institucija sa tradicijom dužom od 130 godina, jedini je nacionalni muzej te vrste koji je i dalje u privremenom smeštaju, bez stalne izložbene postavke koja bi na jednom mestu predstavila vredne zbirke najznačajnijih srpskih i svetskih naučnika i istraživača poput Jovana Cvijića, Josifa Pančića, Mihaila Petrovića Alasa, Jovana Žujovića, Arčibalda Rajsa i drugih“, naglasio je Spasić.

Ocenio je da će izgradnja akvarijuma u neposrednoj blizini Prirodnjačkog muzeja omogućiti posetiocima sagledavanje prirode kroz različite, ali povezane naučne perspektive.

„Slični modeli komplementarnog predstavljanja prirode, gde prirodnjački muzeji i akvarijumi ili okeanarijumi funkcionišu u okviru šire naučno-edukativne zone, već postoje u Lisabonu, Osaki, Barseloni i drugim gradovima“, rekao je Spasić.

Za izgradnju Akvarijuma na Ušću nedavno je izdata dozvola za izvođenje pripremnih radova, koji obuhvataju organizaciju gradilišta, geodetska ispitivanja, pripremu terena i druge radnje koje prethode početku glavnih građevinskih radova.