Nemačka ekonomija u 2025. godini suočava se sa stagnacijom i dubokim strukturnim izazovima. Dok ekonomska neizvesnost raste, kancelar Fridrih Merc uvodi ambiciozan plan reformi sa ciljem revitalizacije rasta, jačanja globalnog uticaja Nemačke i rešavanja sistemskih slabosti.
U značajnom zaokretu, Mercova administracija je izdvojila 500 milijardi evra za modernizaciju transportne, energetske i digitalne infrastrukture tokom naredne decenije. Ukinuta su stroga fiskalna ograničenja, uključujući dugoročnu kočnicu zaduživanja, kako bi se omogućilo veće ulaganje. Ova strategija je ključna za prevazilaženje digitalnog zaostatka i obnovu dotrajale javne infrastrukture.
Mercova vlada je obećala izgradnju najjače konvencionalne vojske u Evropi, pomerajući prag izdvajanja za odbranu iznad tradicionalnih 1% BDP-a. Vojni proizvođači, poput Rheinmetalla, beleže nagli rast vrednosti, što odražava povećanu tražnju za naprednom vojnom tehnologijom. Ova promena je podstaknuta regionalnim bezbednosnim izazovima i strateškim pomeranjem Nemačke u evropskoj odbrambenoj politici.
Sa tradicionalnim modelom zavisnim od izvoza pod pritiskom, Nemačka aktivno diversifikuje trgovinske partnerstva kako bi smanjila oslanjanje na SAD i Kinu. U toku su pregovori o smanjenju carina za ključne industrije, što odražava strateški pomak ka jačanju veza sa tržištima u razvoju i povećanju ekonomske otpornosti Evrope.
Šta kažu stručnjaci?
Prvi ekspert koji je dao ekskluzivni intervju za digitalni magazin REUC o nemačkoj ekonomiji je Andrea Thoma-Böck – inicijator i predsednik IZW – Inicijative za budućnost nemačke privrede (Initiative Zukunft Wirtschaft Deutschland e.V.).
Inicijativa za budućnost nemačke privrede (Initiative Zukunft Wirtschaft Deutschland e.V.) je nestranačka platforma posvećena ekonomskom napretku Nemačke. Osnovana u novembru 2023. godine, njen cilj je zaštita Mittelstand-a—ključne mreže od preko tri miliona kompanija—dok se poslovni ambijent suočava sa sve većim izazovima.
IZW okuplja stručnjake iz različitih industrija, uključujući energetiku, kako bi predložili konkretna rešenja i uspostavili dijalog sa kreatorima politika i javnošću o hitnim ekonomskim reformama. Sa naglaskom na transparentnost, inicijativa ističe posledice neefikasnih regulativa i podstiče akcije za konkurentniju i otporniju nemačku ekonomiju.
Intervju
Novinar: Koji ekonomski izazovi stoje pred vladom Fridriha Merca i koje strategije se predlažu za oporavak?
Andrea Thoma-Böck: „Nova vlada Fridriha Merca nasledila je ekonomsku sliku u haosu. Decenije lošeg upravljanja, zaustavljenih investicija, prekomernog oporezivanja i ideološki vođene energetske politike dovele su Nemačku u stanje strukturne ekonomske stagnacije.
Energetski sektor, posebno, odražava posledice političkog pogrešnog proračuna—oblikovanog tokom mnogih godina i dodatno intenziviranog u poslednje tri. Privredni rast zahteva energiju koja je pouzdana, pristupačna i sposobna da zadovolji baznu potrošnju. Za sada, nema naznaka suštinske promene politike.
Koalicioni sporazum dodiruje nekoliko relevantnih tačaka, ali ostaje previše oprezan. Nedostaju jasni prioriteti, fiskalna disciplina i strukturne reforme. Kada je reč o ključnim polugama, poput oporezivanja i socijalnih davanja, konkretni odgovori izostaju. Administrativni tereti ostaju visoki—i čak nisu sistematski merljivi.
IZW poziva na fundamentalni ekonomski reset—zasnovan na realizmu, sigurnosti planiranja i preduzetničkoj slobodi.“
Novinar: Koji politički i ekonomski interesi pokreću liderstvo Fridriha Merca?
Andrea Thoma-Böck: „Fridrih Merc želi da obnovi ekonomsku snagu Nemačke i povrati poverenje javnosti u sposobnost države da efikasno upravlja. Njegov ekonomski pristup naglašava principe tržišne ekonomije, individualnu odgovornost i tehnološki realizam – ali njegov početak nije bio lak.
Suočava se sa ogromnim pritiskom: mora da obezbedi ekonomski oporavak i prevaziđe sve dublje društvene podele. Ključno pitanje je da li ima snagu i političku podršku da progura strukturne reforme uprkos ukorenjenom otporu.
Za sada, te ambicije se jedva odražavaju u koalicionom sporazumu: mnogo obećanja, malo suštine i bez jasnih prioriteta. Jedan upečatljiv podatak: manji koalicioni partner, sa svega 16% glasova, kontroliše ključna ministarstva i strateške politike. Politički balans ne sugeriše spremnost na reforme.
IZW ovaj proces posmatra sa kritičnim optimizmom: Ključno je da li će ekonomska stručnost konačno usmeriti političko delovanje – i da li će Merc uspeti da se nametne kao lider, čak i unutar sopstvene koalicije.“
Novinar: Koji su najhitniji ekonomski izazovi sa kojima se Nemačka danas suočava i kako Vaša organizacija doprinosi njihovom rešavanju?
Andrea Thoma-Böck: „Najveći izazovi za Nemačku uključuju prekomernu birokratiju, opterećujući poreski i socijalni sistem, ozbiljan nedostatak kvalifikovane radne snage i rastući tehnološki jaz. Tome se pridružuju geopolitička neizvesnost i sve nepovoljnije okruženje za investicije.
Ove probleme dodatno pogoršava energetska politika koja zanemaruje ključne faktore poput sigurnosti snabdevanja, cenovne stabilnosti i dugoročne pouzdanosti. Bez suštinske korekcije pravca u energetskoj politici, nema povratka ekonomskoj snazi. Nemačkoj su potrebni pouzdani okvirni uslovi, a ne novi rizici.
Ali važno je i nešto drugo: dugogodišnja tišina mnogih kompanija doprinela je ovoj situaciji. Oni koji snose ekonomsku odgovornost moraju se jasno politički oglašavati – dosledno, javno i konstruktivno.
IZW – Initiative Zukunft Wirtschaft Deutschland e.V. se bavi ovim problemima, nudi praktična rešenja i jača glas privrede – javno, politički i sa uverenjem. Naša misija je da mala i srednja preduzeća ne budu samo kičma privrede, već i pokretačka snaga nove ekonomske politike. Jer za promene je potrebna hrabrost.“
Novinar: Koje fundamentalne promene Nemačka mora da sprovede u narednih deset godina kako bi ostala konkurentna u globalnoj ekonomiji?
Andrea Thoma-Böck: „Nemačkoj nije potrebno samo fino podešavanje politika – već prava ekonomska reorganizacija. To podrazumeva brže procedure planiranja i izdavanja dozvola, manje birokratije, globalno konkurentan poreski sistem i ozbiljan zamajac u obrazovanju i digitalnoj infrastrukturi.
Svaka zemlja koja želi da bude lider u veštačkoj inteligenciji mora da obezbedi više od podatkovnih centara i istraživačkog finansiranja – potrebna joj je energetska sigurnost na industrijskoj skali. Bez stabilne energetske osnove, tehnološka dominacija ostaje iluzija.
Konkurentnost se ne gradi kroz subvencije, već kroz strukturnu snagu. To takođe zahteva efikasniju, tanju državu, koja podstiče, a ne sputava, kako fiskalno, tako i administrativno.
Neophodna je promena političke kulture: od birokratske rutine ka preduzetničkom razmišljanju.
IZW poziva na: realizam umesto ideologije, odlučnost umesto simbolike, jasnoću umesto samoobmane. Samo tako Nemačka može ostati snažna i spremna za budućnost.“
Uporedna analiza nemačke ekonomije: 2020 vs. 2025
- Privredni rast: BDP Nemačke pao je za -4,9% u 2020. zbog pandemije. U 2025. se očekuje rast od 0,7%, što ukazuje na slab oporavak.
- Industrijska proizvodnja: Sektori proizvodnje i građevinarstva beleže oštar pad od sredine 2022. zbog slabe spoljne tražnje.
- Trgovinski suficit: U 2020. trgovinski suficit iznosio je 6,9% BDP-a, dok je u 2024. pao na 4,3%, što odražava smanjenu globalnu tražnju.
- Inflacija: Sa 0,5% u 2020., inflacija je porasla na 6,9% u 2022., ali se stabilizovala na 3,2% u 2025.
- Tržište rada: Nezaposlenost je porasla sa 4,2% u 2020. na 6,0% u 2025., što znači 2,82 miliona nezaposlenih.
- Troškovi energije: Gubitak jeftinog ruskog gasa izazvao je skok inflacije, ali su cene gasa sada vraćene na nivo iz 2018.
ING Grupa: Globalni lider u bankarstvu i finansijskim uslugama
ING Group je holandska multinacionalna banka i finansijska korporacija, poznata po snažnom prisustvu u maloprodajnom i komercijalnom bankarstvu, upravljanju imovinom i osiguranju. Deluje širom Evrope, Severne Amerike i Azije, pružajući širok spektar finansijskih proizvoda.
Pozvali smo još eksperata da istraže ovu temu. Carsten Brzeski je glavni ekonomista ING Nemačka i globalni direktor makroekonomskih istraživanja u ING-u. Pre toga je radio u ABN Amro, Ministarstvu finansija Holandije i Evropskoj komisiji.
Brzeski je bio stipendista JFK Memorijalnog programa na Harvard univerzitetu 2019. godine i član Saveta za međunarodne odnose holandske vlade i parlamenta. Studirao je na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, Northeastern univerzitetu u Bostonu i Harvard univerzitetu u Kembridžu, SAD.
Intervju
Novinar: Koji su ekonomski izazovi sa kojima se suočava vlada Fridriha Merca u Nemačkoj i koje strategije se predlažu za oporavak?
Carsten Brzeski: „Glavni izazov je izvući nemačku ekonomiju iz petogodišnje stagnacije. Ali tu se ne završava – vlada mora poboljšati konkurentnost Nemačke i obnoviti privredni model, koji je decenijama zavisio od jeftine energije i jakog izvoza. Rat u Ukrajini i činjenica da je Kina postala sistemski rival doveli su do sloma ovog modela.
Vlada je već najavila veliki investicioni paket za infrastrukturu i odbranu. To bi trebalo da podrži privredni rast, ali neće biti dovoljno za unapređenje konkurentnosti. Ključni problem ostaje činjenica da same fiskalne mere – koliko god impresivne bile – neće značajno poboljšati konkurentnost ekonomije.
Moderna infrastruktura jeste neophodna za jednu od najvećih svetskih ekonomija, ali ne pokreće nužno inovacije, transformaciju sektora ili nove prilike za rast. Privredi je potrebno smanjenje birokratije, više digitalizacije (uključujući federalnu i regionalnu administraciju), više rizičnog i investicionog kapitala, jasna dugoročna energetska strategija i, generalno govoreći, snažniji podsticaji za privatne investicije.“
Novinar: Ko su ključni akteri koji oblikuju Mercovu politiku, kako unutar njegove administracije, tako i van nje?
Carsten Brzeski: „To su uglavnom Merc i njegov šef kabineta, Frei. Što se tiče ostalih, nije jasno ko zaista ima pristup Mercu, a ko ne. Merc ima reputaciju čoveka sa snažnim vezama među nemačkim poslovnim liderima, ali pojedinačna imena nisu poznata.“
Novinar: Koji politički i ekonomski interesi pokreću Mercovo liderstvo?
POVEZANE VESTI:
Carsten Brzeski: „Promene i modernizacija ekonomije. Merc je čekao decenijama da dođe na vrh, i želeće da dokaže da je sposoban da sprovede reforme. Nada je da će ostaviti po strani lične i partijske interese i zaista želeti da unese pozitivne promene.
Ako on i njegova vlada ne uspeju, rizik je visok da će AfD postati najveća politička stranka u Nemačkoj.“
Novinar: Kako Merc planira da oblikuje francusko-nemačku saradnju i koje bi to posledice moglo imati?
Carsten Brzeski: „Poseta Francuskoj i Poljskoj prvog dana na funkciji poslala je jasnu poruku: obe zemlje su od suštinske važnosti za Nemačku. Merc će pokušati da poboljša lične odnose sa Makronom i biće bolje pripremljen od svog prethodnika da razume francuske kulturne i ekonomske potrebe.
Nedavna odluka Nemačke da više ne blokira evropsku inicijativu za uključivanje nuklearne energije u EU taksonomiju bila je simboličan signal Francuskoj.“
Francuska-Nemačka: Temelj evropske trgovine
Francuska i Nemačka čine okosnicu evropske ekonomije, sa bilateralnom trgovinom koja je premašila 40 milijardi evra u 2024.. Francuska izvozi transportnu opremu, hemikalije i vozila, dok Nemačka isporučuje mašine i industrijske komponente.
Uprkos padu nemačkog izvoza u Francusku od 6,96%, saradnja ostaje snažna, posebno u sektorima obnovljive energije i tehnologije. Sa zajedničkim BDP-om od gotovo 8 triliona dolara, njihova ekonomska usklađenost nastavlja da oblikuje politike EU i globalne trgovinske strategije.
Treći ekspert
Antoine Renaux je stručnjak za stratešku obaveštajnu analizu i geopolitiku, specijalizovan za odbranu, bezbednosnu politiku i ekonomsku obaveštajnu analizu. Obrazovan u oblasti političkih nauka i evropskih poslova, sa iskustvom u javnim poslovima, vojnim predstavništvima i konkurentskoj inteligenciji.
Njegovi ključni doprinosi uključuju OSINT analizu u sektoru odbrane, politički rad u Ambasadi Francuske u Austriji i organizaciju događaja za Varšavski bezbednosni forum.
Intervju
Novinar: Kako Merc planira da oblikuje francusko-nemačko partnerstvo i koje bi to posledice moglo imati?
Antoine Renaux: „Fridrih Merc je 7. maja otputovao u Pariz na svoju prvu zvaničnu posetu kao kancelar. Ovaj izbor prati tradicionalni obrazac koji su sledili i njegovi prethodnici, Olaf Šolc i Angela Merkel, koji su takođe prvo posetili Francusku. U Parizu se ta kontinuitet vidi kao utelovljenje francusko-nemačkog ‘para’, fraze koja je široko rasprostranjena u francuskoj političkoj i medijskoj javnosti. Međutim, taj izraz je francuska iluzija—nema ekvivalent u nemačkom jeziku, a Francuska je za Nemačku evropski partner poput bilo koje druge zemlje, jednako kao što su to Ujedinjeno Kraljevstvo ili sada Poljska.
Mercov plan za ponovno pokretanje francusko-nemačkog partnerstva, uključujući stvaranje Francusko-nemačkog saveta za bezbednost i odbranu radi koordinacije odbrambenih politika i industrijskih investicija, čini mi se kao još jedna inicijativa u kontinuitetu njegovih prethodnika. Već 2019. Ahenski sporazum nije doneo novi zamah francusko-nemačkoj saradnji u oblasti odbrane, posebno MGSC (Main Ground Combat System) i FCAS (Future Combat Air System) projekti, koji su u tehničkom i industrijskom zastoju, uz stalne ekonomske sukobe između francuskih i nemačkih proizvođača.
U svojoj zvaničnoj izjavi, Savezna vlada takođe navodi: „Novi početak za Evropu: Evropa mora biti sigurnija, konkurentnija i ujedinjenija. Da bi se to postiglo, Francuska i Nemačka moraju stajati zajedno, ‘pronaći kompromise i zajedno sa evropskim prijateljima i susedima kretati stvari napred’, rekao je gospodin Merc.”
Ako pročitamo između redova, ova izjava zapravo znači usklađivanje ekonomskih i socijalnih reformi dve zemlje kako bi se ojačala konkurentnost Evropske unije. U tom kontekstu, deluje kao ponavljanje Ahenskog sporazuma, koji nije dao očekivane rezultate i koji je u Francuskoj oštro kritikovan kao pokušaj Berlina da Francuskoj nametne svoj ekonomski i socijalni model.
Međutim, treba podsetiti da su Hartz IV reforme koje su ojačale nemačku konkurentnost nakon ujedinjenja, istovremeno povećale nesigurnost zaposlenja i siromaštvo preko Rajne, pa se mogu smatrati socijalnim dampingom, odnosno ekonomskim ratom koji Nemačka vodi protiv nacionalnih ekonomija članica EU. U francuskim krugovima ekonomske obaveštajne analize, Francuska se često posmatra kao jedna od glavnih žrtava ekonomskog rata koji Nemačka vodi unutar EU.“
Novinar: Kakva će biti strategija razvoja francusko-nemačke ekonomije, s obzirom na lošu situaciju u Francuskoj?
Antoine Renaux: „Trenutna ekonomska i finansijska situacija veoma je loša za Pariz i francusko-nemačke odnose. Dok nemačka privreda i industrija trpe značajne posledice, Berlin i dalje ima budžetski suficit, dok Pariz nema prostor za manevar, s deficitom od 2.981,5 milijardi evra.
Iza retorike o produbljivanju francusko-nemačkih odnosa radi dobrobiti EU, zapravo se vodi kognitivna, informacijska i ekonomska borba za evropsko liderstvo. U suštini, to je sukob između francuske vizije strateške autonomije EU, koja potiče iz De Golove doktrine nacionalne strateške nezavisnosti, i pristupa koji se oslanja na evropski stub NATO-a, predvođen Nemačkom.
U ovoj borbi za evropsko liderstvo, Berlin ima nesumnjivu prednost. Francuska će biti 2. najveći svetski izvoznik oružja između 2019. i 2023., sa 11% međunarodne trgovine u sektoru odbrane, dok se Nemačka nalazi na 5. mestu, sa 5,6% tržišta. Ipak, Berlin ostaje 2. najveći dobavljač oružja u Evropi.
Tokom ovog perioda, 6,4% izvoza oružja unutar EU pripada Nemačkoj, dok Francuska učestvuje sa 4,6% tržišta. Evropa čini 26% ukupnog nemačkog izvoza, u poređenju sa 9% za Francusku. Ovi podaci pokazuju važnost evropskog tržišta za Nemačku, kao i strategijski cilj Berlina da nametne svoju vojnu opremu partnerima i stvori zavisnosti u odbrambenim sistemima evropskih država.
Simbol uspeha ove strategije je borbeni tenk Leopard II kompanije Rheinmetall, koji se nalazi u 1.691 jedinici u 12 zemalja EU, što čini 40% evropske flote glavnih borbenih tenkova (MBT).
Ipak, uprkos uspehu nemačke odbrambene industrije, Berlin ne može pružiti vrhunske bezbednosne garancije, jer Bundesver ima samo 181.174 vojnika, dok francuske oružane snage imaju 201.332 pripadnika. Osim brojki, poznato je u vojnim krugovima da nemački vojnici u francusko-nemačkoj brigadi ne treniraju sa francuskim aktivnim vojnicima, već sa rezervistima, što ukazuje na razliku u operativnim nivoima.
Francuska odbrana je kredibilnija, ali nije prilagođena dugotrajnom ratovanju visokog intenziteta. Ovo je posebno kritično jer Pariz ima ograničen fiskalni manevarski prostor.
S obzirom na izazove na obe strane Rajne, strategija saradnje deluje kao još jedan neuspeh u nastajanju, imajući u vidu da se prethodni Ahenski sporazum iz 2019. godine urušio pred Berlinovom strategijom unilateralnog pristupa Evropskoj inicijativi za protivraketnu odbranu (ESSI) u septembru 2022..“
Francusko-nemačka saradnja
Najvažniji momenti sa sastanka Makrona i Merca
Emanuel Makron
Makron je naglasio ključnu ulogu francusko-nemačke saradnje u osiguravanju ekonomske budućnosti Evrope. Istakao je potrebu za usklađenim trgovinskim politikama, investicionim strategijama i pojednostavljenjem regulativa kako bi se ojačala konkurentnost.
Francuska i Nemačka će zajedno razvijati veštačku inteligenciju (AI), čistu tehnologiju, biotehnologiju i poluprovodnike, dok će osiguravati pristupačnu energiju i modernizaciju infrastrukture.
Jedinstveni evropski odgovor na američke carine i dublja trgovinska integracija dodatno će ojačati ekonomsku otpornost. Koordinacija u oblasti poreskih sistema i tržišta rada doprineće jačanju industrijske snage.
Fridrih Merc
Merc je istakao neophodnost pojednostavljivanja regulativa, smanjenja birokratije i produbljivanja evropskih tržišta kapitala, kako bi se podstakle inovacije i produktivnost.
Nemačka i Francuska će zajednički raditi na jačanju industrijske baze, obezbeđujući otvorenije i konkurentnije evropsko unutrašnje tržište.
Merc je potvrdio posvećenost obe zemlje trgovinskim sporazumima i širenju evropske trgovinske politike, naglašavajući potrebu za transparentnom i otvorenom trgovinom zasnovanom na pravilima.
Jedan od ključnih prioriteta biće mobilizacija privatnog kapitala za finansiranje kritičnih investicija u visokotehnološke industrije i infrastrukturu.
Obe zemlje će takođe zajedno inicirati ambiciozne ekonomske reforme u EU, osiguravajući da Evropa ostane snažan igrač na globalnim tržištima.
Napomena urednika: Zvaničnu veb stranicu fotografa Steffena Kuglera možete pronaći ovde: www.steffenkugler.de.
Zvaničnu veb stranicu IZW e.V. možete pronaći ovde.
Zvaničnu veb stranicu ING Group možete pronaći ovde.
