Paradajz simbol skupoće u SAD, kriv i Tramp

Paradajz, sveprisutan u svemu – od burgera brze hrane, do visoke kuhinje, preuzima novu ulogu: simbol je rastućih troškova.

Cene paradajza su u poslednjih godinu dana skočile više nego bilo kojeg drugog prehrambenog proizvoda i postale jedna od najvećih glavobolja potrošača kojima se sve više sužava pristupačnost nekada svima dostupnih proizvoda.

„Paradajz je postao simbol nečeg mnogo dubljeg“, kaže Isak Bernal Karbaho, kuvar iz Njujorka koji žali što „najjednostavnija zadovoljstva“ u životu postaju žrtve povećanja cena. „Nešto tako osnovno kao što je kupovina svežeg povrća, počinje da postaje ozbiljna finansijska odluka za mnoge porodice“, kazao je on.

Cene paradajza su porasle za oko 40% u odnosu na pre godinu dana, po najnovijem indeksu potrošačkih cena, znatno više od kafe (porast od 18,5%), govedine za pečenje (porast od 17,8%) i smrznute ribe i morskih plodova (porast od 12%) koji su pri vrhu uzroka američke krize pristupačnosti.

Poseban pokazatelj inflacije objavljen u četvrtak pokazao je da su ukupne cene u SAD porasle za 3,8% u aprilu u odnosu na prethodnu godinu, što je najviše za skoro tri godine.

Pored prinosa, stručnjaci za povećanje cena paradajza delimično krive dva stuba politike drugog mandata predsednika Donalda Trampa: rat u Iranu i carine. Rat je doveo do skoka cena goriva i povećanja troškova isporuke. SAD su se povukle iz sporazuma koji je dozvoljavao bescarinski uvoz paradajza iz Meksika, odakle je jvećina paradajza na tržištu SAD.

Uša Hejli, ekonomistkinja sa Državnog univerziteta Vičita, kaže da je to „savršena oluja trgovinske politike, ekstremnih vremenskih uslova i politike prema Bliskom istoku“.

Američki proizvođači paradajza su pozdravili povlačenje iz sporazuma o paradajzu jula prošle godine, rekavši da će to pomoći obnovu njihove industrije koja se smanjuje. Ali za potrošače je to bolno posledice su videli tek proletos.

Kada je stigao meksički paradajz koji više nije bez carine, s carinom je već na granici bio skuplji za 17%.

„Carine su nesumnjivo veliki pokretač inflacije“, kaže Bret Masimino, profesor biznisa na Univerzitetu Virdžinija Komonvelt. „Pošto se SAD oslanjaju na Meksiko za većinu paradajza, svaka promena u trgovinskoj politici može imati veliki uticaj“, objasnio je on.

Američke carine prikupljene od paradajza su porasle sa svega 16.424 dolara u 2024. godini, na skoro 4,6 miliona dolara ove, po federalnim podacima što je zapanjujuće povećanje od 27.879%.

Ogorčeni kupci snimaju u radnjama video zapise u kojima se žale da je cena paradajza na kraju učetvorostručena, a neki su se zavetovali da će ga sami saditi da bi izbegli cene do osam dolara po funti (14 evra za kilogram). Ali uticaj je veći kod preduzeća kojima je paradajz ključni, pre svega u kuhinjama.

MarginEdge, sajt koji prati nabavne cene za restorane, kaže da je paradajz najviše poskupe – 65% za samo mesec dana – a porasle su cene svih vrsta paradajza.

Filip Kols, profesor predmeta Upravljanje lancem snabdevanja na Univerzitetu Lihaj, kaže da bi cene trebalo da padnu kasnije kada stigne domaći paradajz. Više cene, kaže on, takođe će „podstaći poljoprivrednike da  ga sade više da bi zadovoljili potražnju, ali to traje duže“.

Sve to je veliki udarac za poslove poput „Snarfovih sendviča“ (Snarf’s Sandwiches) koji stavljaju paradajz u skoro svaki sendvič koji prave.

Vejn Hamfri, glavni operativni direktor „Snarfsa“ koji upravlja desetinama prodavnica u Koloradu, Misuriju i Teksasu, rekao je da je pre godinu dana gajbu paradajza plaćao 27 dolara (23 evra), a sada 93 dolara (80 evra), dok se gomilaju rastući troškovi za druge sastojke sebdviča – hleb i govedinu, a i rad poskupljuje.

„Taj jedan sastojak nas sada košta više od 1,7 miliona dolara dodatnih troškova godišnje“, kaže Hamfri o paradajzu, a „računicu je sve teže ignorisati“.