Među razvijenim zemljama u Evropi po tačnosti železnice i dalje je neprikosnovena Švajcarska, a u pojedinim zemljama železnice imaju poteškoća da se pridržavaju voznog reda, piše austrijski Štandard.
Jedno start ap preduzeće sa simpatičnim i onomatopejskim imenom „Ću-ću“ detaljno je proučilo podatke o tačnosti putničkog železničkog prevoza u 2025. godini u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji i Švajcarskoj.
Analiza je obihvatila 17,3 miliona dolazaka železničkih kompozicija, a prosečna stopa tačnosti za obuhvaćene zemlje bila je 80,9 odsto.
Kasnilo je 19,1 odsto vozova, i to ukupno 71,3 miliona minuta, ili slikovitije rečeno, malo manje od 136 godina, piše Štandard.
U međusobnom rangiranju zemalja, rekorder po tačnosti je Švajcarska, gde je 98,7 odsto vozova stiglo po redu vožnje. Analiza pokazuje da su i za ono malo kašnjenja uglavnom bili odgovorni susedi iz Nemačke.
Iza Švajcarske se plasirala Holandija (93,9 odsto tačnosti), a za njom Belgija (88,6 odsto), Austrija (82,2 odsto), Francuska (79,7 odsto), Italija (62 odsto) i na samom kraju sa postotkom tačnosti u železničkom saobraćaju od 58,5 odsto Nemačka.
Nemački vozovi su ako se kašnjenje preračuna u vreme sa 66,8 godina kasnili govoto tri puta više nego vozovi u pretposlednjoj Italiji – 22,7 godina.
Istraživači su ustanovili da svi evropski vozovi po pravilu gube tempo posle 17.00 sati, i da su najveće šanse da se nađete u vozu koji će probiti vozni red noću, kada „vozovi koji kasne mile kroz mrak i moraju da se takmiče sa teretnim kompozicijama oko prečeg prava prolaska prugom“.
Zato su među prvih deset linija sa najvećim zakašnjenjem isključivo kompozicije sa spavaćim kolima, a rekorderi su noćni voz na liniji Stokholm-Berlin, i voz između Insbruka i Amsterdama, koji je 2025. godine u proseku kasnio 80,8 minuta, piše Štandard.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.