Iz ovog odbora ukazuju da Elektroprivreda Srbije (EPS) i celokupan elektroenergetski sistem Srbije funkcionalno i tehnički deluju u okviru pravnog i regulatornog okvira EU, ali da se suočavaju sa ozbiljnim izazovima usled neprimene neophodnih mera dekarbonizacije i mehanizma prekograničnog prilagođavanja ugljenika (CBAM).
Prema njihovim navodima, usled nerešenog pitanja karbonskih taksi, električna energija iz Srbije više nije cenovno konkurentna na tržištu Evropske unije, što direktno utiče na izvozne kapacitete i stabilnost EPS-a.
U saopštenju se ističe da je Srbija obavezu dekarbonizacije zvanično prihvatila kroz krovna dokumenta – Strategiju razvoja energetike, Integrisani nacionalni energetsko-klimatski plan i Zakon o energetici. Međutim, kako navodi RO za energetiku, Srbija ima identične obaveze kao i zemlje članice EU, ali nema pristup namenskim evropskim fondovima za dekarbonizaciju koji se mere stotinama milijardi evra.
Kao ključno rešenje navodi se punopravno članstvo u EU, čime bi Srbija stekla pravo na korišćenje ovih finansijskih sredstava. To bi, kako procenjuju u stranci Srbija centar, omogućilo bržu transformaciju energetskog sektora, smanjilo opterećenje za domaću industriju i sačuvalo radna mesta, uz značajne pozitivne efekte na zaštitu životne sredine.
Vaše mišljenje je deo priče
Otvorite diskusiju i budite prvi koji će komentarisati ovu vest.