Lekare koji koriste veštačku inteligenciju pacijenti ocenjuju lošije, prema psiholozima sa Univerziteta u Vircburgu i Univerzitetske bolnice Šarite u Berlinu.
Studija je otkrila da se lekari koji prijavljuju da koriste veštačku inteligenciju u svom radu doživljavaju kao manje kompetentni, pouzdani i empatični. Ovo se odnosi i na slučajeve u kojima veštačka inteligencija nije korišćena u dijagnostičke ili terapeutske svrhe, već samo za administrativne zadatke.
Podaci su dobijeni nakon što su učesnici, 1.276 odraslih iz Sjedinjenih Država, pogledali reklame za medicinske prakse i ocenili različite karakteristike prikazanih lekara, prema studiji objavljenoj u naučnom časopisu JAMA Network Open.
Reklame su se razlikovale samo u jednom aspektu – izjavi koja ukazuje da lekar koristi veštačku inteligenciju u administrativne, dijagnostičke ili terapeutske svrhe.
Kontrolnoj grupi je prikazana ista reklama bez ikakvog pominjanja veštačke inteligencije.
Autori studije, Moric Rajs i Vilfrid Kunde sa Univerziteta u Vircburgu i Florijan Rajs iz Instituta za medicinsku informatiku Univerzitetske bolnice Šarite u Berlinu, sumnjaju da bi jedan od razloga za negativnu percepciju mogao biti strah da će lekari slepo slediti preporuke veštačke inteligencije.
Kao i u mnogim drugim oblastima, veštačka inteligencija igra sve važniju ulogu u savremenoj medicini. Međutim, naučnici su primetili da je odnos poverenja između pacijenta i lekara neophodan za uspešno lečenje.
„Kada lekari obaveštavaju svoje pacijente o upotrebi veštačke inteligencije, trebalo bi da pokušaju da se pozabave potencijalnim problemima i istaknu moguće koristi“, sumirali su autori u zajedničkom saopštenju.
Na primer, lekari bi mogli imati više vremena za svoje pacijente kada bi veštačka inteligencija preuzela deo administrativnog tereta.
„Uprkos sve većoj tehnologizaciji, veštačka inteligencija bi čak mogla da učini naš zdravstveni sistem humanijim na ovaj način“, navodi se u saopštenju.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.