Veza između naših misli i creva mnogo je dublja nego što se na prvi pogled čini.
Svakodnevni stres ne utiče samo na raspoloženje i nivo energije, već može izazvati vrlo konkretne telesne reakcije – naročito u probavnom sistemu, prenosi Danas.rs.
Ako ste ikada osetili „leptiriće u stomaku“, izgubili apetit zbog nervoze ili, naprotiv, počeli da jedete nekontrolisano, niste jedini – i sve to ima svoje naučno objašnjenje.
Naša creva i mozak neprestano komuniciraju putem takozvane crevno-moždane ose – dvosmernog komunikacijskog puta koji povezuje nervni i probavni sistem. Ova veza objašnjava zašto nas stres može doslovno „naterati“ da idemo u toalet.
U nastavku saznajte kako stres utiče na probavu i koji su najefikasniji načini da ublažite ove neugodne simptome, piše eatingwell.com.
„Poznato je da stres utiče na pokretljivost creva putem crevno-moždane ose“, kaže dr Dejvid D. Klark, specijalista interne medicine i gastroenterolog.
Ključnu ulogu u ovom procesu ima vagusni živac – najduži moždani nerv u telu, koji prenosi signale između mozga i probavnog sistema, utičući kako na varenje, tako i na emocije. Kada je osoba pod stresom, taj sistem se pojačano aktivira.
„U trenucima psihološkog pritiska, hormoni stresa poput kortizola i adrenalina usporavaju varenje“, objašnjava nutricionistkinja Kortni Rejpi. Posledice toga mogu biti nadutost, grčevi, gorušica, zatvor ili dijareja.
Zašto stres utiče na stomak?
Telo na stres reaguje pokretanjem takozvane „bori se ili beži“ reakcije. Iako više ne bežimo od predatora, već se suočavamo s mejlovima, rokovima i životnim pritiscima, telo i dalje luči iste hormone.
„Kortizol i adrenalin preusmeravaju krv iz stomaka ka mišićima, pripremajući nas za akciju“, objašnjava psihijatar dr Šarik Refai.
Rezultat toga je da se varenje doslovno gasi – i simptomi to brzo pokažu.
Zato mnogi ljudi u stresnim situacijama dobiju grčeve, dijareju, ili im se jednostavno smanji apetit. U pitanju je prirodni, telesni mehanizam, ali to ne znači da ga ne možemo ublažiti.
POVEZANE VESTI:
Povezanost između creva i mozga ima još jednu važnu ulogu – utiče na imunitet i proizvodnju neurotransmitera kao što su serotonin i dopamin, hormoni odgovorni za dobro raspoloženje. Zato je važno da negujemo i crevnu floru i mentalno zdravlje.
Pokrenite se
Telesna aktivnost ne koristi samo srcu i mišićima – ona pomaže i mozgu da lakše savlada stres. Kretanje snižava nivo kortizola i smanjuje rizik od negativnih posledica stresa.
Vežbajte svesno disanje
Kada smo pod pritiskom, dišemo ubrzano i plitko. Tehnike poput produženog izdisaja ili takozvanog kvadratnog disanja (box breathing) dokazano poboljšavaju psihološko stanje.
Praktikujte mindfulness ili meditaciju
Kratke pauze, tišina, joga, kreativne aktivnosti poput bojenja ili pečenja kolača – sve to pomaže da se misli umire i smanji osećaj preopterećenosti.
Brinite o sebi
Ne mora to biti spa vikend. Dovoljno je ranije leći, pojesti obrok kad ste zaista gladni, izaći u šetnju bez telefona. Redovne male pauze čine veliku razliku.
Potražite pomoć kada je to potrebno
Ako stres postane prejak i počne da ometa svakodnevni život, razgovor sa terapeutom ili savetnikom može biti ključna promena.
Kako održati zdravlje creva i time pomoći i mozgu?
„Zdrava creva mogu poboljšati mentalno zdravlje jednako kao što i dobro mentalno stanje pomaže varenju“, kaže dr Refai.
Evo šta možete da uradite:
Jedite hranu bogatu prebioticima: beli luk, praziluk, artičoke, jabuke, bobičasto voće, pasulj, sočivo i ovas – sve to hrani dobre bakterije u crevima.
Konzumirajte fermentisanu hranu: jogurt, kefir, kiseli kupus, kombuha i turšija sadrže probiotske kulture koje podupiru mikrobiom.
Unosite dovoljno vlakana: voće, povrće, integralne žitarice, mahunarke i orašasti plodovi – ne samo za varenje, već za opšte zdravlje.
Daj svoj stav!
Još nema komentara. Napiši prvi.