Beogradski nadbiskup, kardinal Ladislav Nemet izjavio je da je pitanje posete pape Lava Četrnaestog Srbiji otvoreno, jer je jedna od retkih evropskih zemalja koja nije imala posetu pape, ali smatra da Srpska pravoslavna crkva (SPC) „nije 100 odsto slobodna da sama odluči“ o toj poseti.
Nemet je u intervjuu za nedeljnik NIN kazao da rat u Ukrajini „ima neku ne baš pozitivnu ulogu“ u vezi posete pape Srbiji, navodeći da su dva bratska pravoslavna naroda u ratu – ruski i ukrajinski, što nije dobro ni za sve hrišćane u svetu.
„Uticaj tog rata oseća se i kod nas i rađa u meni osećaj da SPC nije 100 odsto slobodna da sama odluči o poseti pape Srbiji“, kazao je kardinal Nemet.
Upitan da li misli da je SPC pod uticajem Rusije, kazao je da ne zna kako je, ali „sigurno da nije totalno slobodna u smislu da odlučuje sama“.
„U svakom slučaju, to je pitanje o kom bi trebalo da bude odlučeno samo u Beogradu, ali nisam siguran koliko je to moguće. Čak i odnos između Zagreba i Beograda puno utiče na donošenje takve odluke, iako podvlačim da katolici u Srbiji nemaju mnogo zajedničkog sa lošim stvarima iz istorije odnosa dva naroda“, naveo je Nemet.
On smatra da nerešeno pitanje kanonizacije kardinala Alojzija Stepinca, zagrebačkog nadbiskupa u vreme Nezavisne države Hrvatske u Drugom svetskom ratu, nije osnovni problem za posetu pape, već da je to tema „koja se lako može uvek nabaciti“.
„U Katoličkoj crkvi postoje dva stepena da bi neko bio proglašen za sveca, beatifikacija i kanonizacija. Beatifikacija Stepinca je prošla bez ikakve pažnje SPC ili društva u Srbiji, a radi se o istoj osobi. Od njega su napravili primer za svu netrpeljivost i sve što se događalo za vreme Drugog svetskog rata“, naveo je Nemet.
Rekao je i da je istorijski dokazano da je Stepinac preko Karitasa i drugih udruženja puno uradio na spašavanju Jevreja i Srba.
„Moramo gledati i kontekst vremena u kom je živeo, ne možemo današnjim kriterijumima da osuđujemo. Da dodam, i danas se u Srbiji šire montirane priče, to se sve tačno zna, OZNA, Komunistička partija su to radile“, naveo je beogradski nadbiskup.
Prema njegovim rečima, da postoji dobra volja da se ta tema stavi na stranu, onda bi se otvorili svi arhivi u Srbiji.
„Ne postoji dobra volja u Beogradu da se ta stvar reši, a ja ne znam ko je odgovoran za to“, naveo je Nemet.
Upitan šta je onda osnovni problem za nedolazak pape u Srbiju, kardinal je naveo da se i danas na društvenim mrežama „pojave neki filmovi koji su puni mržnje i laži, koji su protiv Vatikana, priče o nekoj navodnoj ulozi Vatikana u zbivanjima u Srbiji“.
„Izvlači se u Srbiji da je Vatikan uvek neprijatelj. Rekao sam da je bila pozitivna reakcija kada sam proglašen za kardinala, međutim, rekao bih zapravo ovako – 98 odsto ljudi je bilo srećno i zadovoljno, a među dva odsto su se pojavili oni koji su počeli da pričaju da će sada doći do pokatoličenja Srbije i da će Vatikan da preuzme Srbiju“, kazao je Nemet.
Dodao je da mu je interesantno i to što su u Hrvatskoj mnogo negativnije prihvatili njegovo imenovanje za kardinala i da su ga tamo više napali, nego u Srbiji.
„Ali sve zbog hrvatskog nacionalizma. Svaki nacionalizam je isti, da li je on srpski ili hrvatski, nacionalizam je neracionalan. Na pet odsto istine dodaje 95 odsto strahova kojima manipuliše ljudima. I to je ono što je strašno, i tamo i ovde“, kazao je Nemet.
Vaše mišljenje je deo priče
Pročitajte stavove drugih čitalaca i uključite se u razgovor.