Štajnmajer i Makron: Evropa, nekako

Poseta nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera francuskom predsedniku Emanuelu Makronu je neki vid oproštaja obojice, piše danas Dojče vele (DW), navodeći da obojica imaju, kako kažu, vere u evropsku ideju iako i u Nemačkoj i u Francuskoj desničari prete da preuzmu vlast.

Štrajkovi učenika na ulicama Pariza nisu ometali prolazak nemačke delegacije kroz grad. S druge strane, u pravcu Trijumfalne kapije i Jelisejskih polja, satima nije bilo moguće proći, a zbog posete su ulice bile zatvorene na širem području grada.

Makron se odlučio za poseban gest. Vojne počasti nemačkom gostu održane su ispod Trijumfalne kapije. Tako je u srcu Pariza rano ujutro odjeknula nemačka himna – po sunčanom vremenu i uz nisku temperaturu.

Bio je to svečani gest koji je odisao simbolikom i prijateljstvom, ali delovao je kao da pripada davno prošlom vremenu. U obe zemlje populisti sve više dobijaju podršku, piše DW.

Tu je i ekonomska kriza. Pitanja socijalne pravde teraju mlađe generacije na ulice. Istovremeno se sve više primećuje kako društvene mreže postaju instrumenti dezinformacija i „ubrzavaju sumnje u demokratiju“, rekao je Makron u Parizu.

Iako bi AfD u Nemačkoj uskoro možda mogla da formira prvu pokrajinsku vladu, nemački predsednik Štajnmajer ne deluje poljuljano.

Nemačka će, kako je rekao, i ubuduće „imati ključnu ulogu u Evropi“, a Nemci će ostati dobri Evropljani. Odakle mu to uverenje, nije objasnio, a pitanja novinara nisu bila dozvoljena na konferenciji za štampu u Jelisejskoj palati.

Politikologa Žakoba Rosa to ne iznenađuje: i Makronu i Štajnmajeru nedostaje „stvarni program za Nemačku, Francusku i Evropu“.

Obojica u svojim zemljama, kako kaže, predstavljaju „političke sisteme koji receptima iz dvadesetog veka žele da odgovore na krize 21. veka“, smatra stručnjak za nemačko-francuske odnose pri Nemačkom društvu za spoljnu politiku (DGAP).

Iako Štajnmajer i Makron imaju različite stilove, postoje paralele – pre svega tamo gde njihova politika nije uspela.

Jedan primer su strateška spoljnopolitička pitanja, na primer odnos prema Rusiji: „Dugo su vodili politiku koja je polazila od uključivanja Rusije u Evropu, a onda su obojicu pregazili događaji iz 2022. godine i morali su da koriguju kurs. Od tada su obojica ‘samo reagovala’ na događanja“.

Makron je ipak napravio nekoliko hrabrih poteza za Evropu, ali bez podrške Berlina, smatra Ros.

Nemačke elite su dugo kočile predloge iz Pariza, a same nisu razvile konkretne ideje. Jedna od ideja za koju su obe zemlje nedavno zajedno lobirale u Evropskoj komisiji bila je inicijativa protiv nelojalne konkurencije.

Države koje na taj način sebi stvaraju prednost trebalo bi da budu suočene sa strogim merama u Evropi – zatražili su predsednik Makron i savezni kancelar Fridrih Merc.

Iako nije imenovana, pre svega se tu misli na Kinu, koja uz ogromne subvencije preplavljuje evropsko tržište proizvodima, dok ograničava prisustvo evropskih kompanija u Kini.

Već dugo se priželjkuje i jača saradnja u oblasti odbrane. Međutim, veliki projekti u naoružanju ne napreduju.

Nakon propasti planiranog borbenog aviona FCAS, trebalo je zajednički proizvoditi borbeni tenk. Ali i taj projekat je sada uzdrman.

Upravo u trenutku kada je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus u četvrtak stigao u državnu posetu Parizu, francuski načelnik Generalštaba Fabijen Mandon izjavio je na saslušanju u Nacionalnoj skupštini da su „Nemci odlučili da se povuku iz projekta“.

Nemačka strana se o tome zasad nije oglasila. Francusko ministarstvo odbrane potom je dalo mlak demanti, navodeći da još ništa nije obustavljeno.

Predsednici Francuske i Nemačke juče su posetili nekoliko objekata u okolini Bordoa koji su povezani sa svemirskim programom i nuklearnim odvraćanjem.

Među njima je i kompanija Ariane Grup, gde se proizvode interkontinentalne rakete M51, koje mogu da nose i nuklearne bojeve glave. Poseta kompanijama bila je lična želja domaćina Makrona, kako se nezvanično čulo tokom putovanja.

Francuski predsednik već duže govori o „evropskoj dimenziji“ francuskog nuklearnog odvraćanja, a s obzirom na najave SAD o povlačenju iz Evrope.

Makron je 2020. godine predložio „strateški dijalog“ o tome u Evropi, za koji se u međuvremenu zainteresovalo nekoliko zemalja, među njima i Nemačka. Sada se razmatra kako bi mogli da izgledaju naredni koraci.

Reč je o takozvanom „isturenom odvraćanju“, kako ga je Makron jednom nazvao. Pod tim se podrazumevaju zajedničke vojne vežbe i posete strateškim lokacijama.

Ne dolazi u obzir trajno raspoređivanje francuskog nuklearnog oružja u drugim zemljama. Prema francuskoj nuklearnoj doktrini, Francuska uvek zadržava isključivo pravo odlučivanja o upotrebi svog nuklearnog oružja.

Makron i Štajnmajer će se, nakon deset godina na funkciji predsednika, gotovo istovremeno oprostiti od svojih dužnosti 2027. godine. Za obojicu je zato ova državna poseta Francuskoj ujedno bila i oproštaj, zaključuje DW.